ŽELEZNICE ĆUTE O KRAĐI: Lokomotivu koju nema svet isekla nebriga društva

NI pet dana pošto se otkrilo da je lokomotiva napravljena 1864. godine isečena i izneta u delovima iz depoa Železničkog muzeja, koji se nalazi ispod Mostarske petlje u centru prestonice i prekoputa policijske stanice Savski venac, iz "Železnica Srbije" još se niko ne oglašava! Muk ostavlja prostor za mnogobrojna pitanja od kojih je najbitnije: ko je dozvolio da neprocenjivo blago, kakvo svet nema, ukradu najverovatnije preprodavci sekundarnih sirovina?

Iako je policija privela petoricu osumnjičenih za ovu tešku krađu, posle informativnog razgovora, oni su pušteni na slobodu.

Pročitajte još - Nestala lokomotiva koju nema svet!

Lokomotivu stariju od preduzeća "Železnice Srbije", koja je pripadala seriji sličnih mašina kakve su se koristile za gradnju Sueckog kanala, organizovana grupa sekla je brenerima danonoćno, tovarila na kamione i odvozila u nepoznato. A žitelji Srbije su, tek pošto je krađa obelodanjena, saznali da imaju ovako vredne eksponate, koji su 66 godina čamili u "Ložionici" ispod mosta "Gazela", gde sada niče "Beograd na vodi".

Pročitajte još - POSLE PISANjA "NOVOSTI": Privedeno pet osoba zbog krađe u depou Železničkog muzeja

Direktor muzeja Nenad Vojičić, koji je krađu obelodanio, od utorka nije dostupan medijima, ali je u četvrtak dao izjavu policiji. Nedavno je za "Novosti" rekao da je obezbeđenje, koje je godinama čuvalo depo, povukao pre dva meseca kada je, navodno, "Beograd na vodi" preuzeo ovu lokaciju. Rekao je i da je tražio da država plati dopremanje dizalice iz Niša, koja bi podigla i natovarila teške lokomotive za prevoz na drugu lokaciju, jer su tokom gradnje "Beograda na vodi" posečene šine s jedne i druge strane depoa.

Iz "Beograda na vodi" demantovali su da su spornu lokaciju preuzeli, uz tvrdnju da nisu bili zaduženi za čuvanje eksponata skladištenih u depou.

Ako je to tačno, zašto je obezbeđenje raspušteno?

Javnost Srbije nije bila upoznata sa postojanjem vrednih eksponata, ali o propasti srspke železnice jeste.

- Od kada su se preduzeća podelila, "Železnice" su u rasulu i vešto se krije haos koji tamo vlada - kaže sagovornik "Novosti", dobro upoznat sa prilikama u ovom sistemu, ne želeći da otkriva svoj identitet.

- Muzej je svima bio nevažan. Iako je upravnik Vojičić stručnjak, nije mogao da se izbori da sačuva ovu kulturnu ustanovu. Oni koji su neprocenjivu lokomotivu isekli, nisu ni znali šta seku - kaže izvor "Novosti".

Železnica često na meti skupljača sekundarnih sirovina

Prema tvrdnjama našeg izvora, devedeset odsto imovine "Železnica" je opljačkano, a kradljivcima sekundarnih sirovina u odabiru meta, navodno, često pomažu i zaposleni.

- Tako se ukrade deo vredan 3.000 evra, otkupi od lopova za 1.000 dinara, a onda se ponovo proda "Železnicama" za veliku svotu novca! MUP je upoznat sa ovim poslovima i bilo je inicijativa da se izmeni kaznena politika, kako bi se oni koji kradu delove lokomotiva i vagone strože kažnjavali, jer time ugrožavaju živote putnika i društvo u celini. Ipak, država to nikada nije sprovela u delo.

Milanko Šarančić, koji je na čelu "Železnica Srbije" bio pre više od 10 godina, kaže za "Novosti" da je on znao da Železnički muzej poseduje neprocenjive lokomotive, ali ne i gde se one čuvaju.

- U moje vreme, nikada nijedan zahtev od muzeja nismo dobili da se ove lokomotive izmeste. "Železnice" jesu bile zadužene da se staraju o muzeju, a direktor Vojičić je sve zahteve slao meni. Tako smo na njegov zahtev popravljali pod u zgradi muzeja, rešavali probleme sa vlagom i preuređenjem prostora. Vojičić je veoma stručan u svom poslu, odgovoran i verujem da je sve uradio da te lokomotive spase od propadanja. Još tada, imao sam ideju da od Topčidera napravimo otvoreni muzej i da sve vredne lokomotive tu prebacimo i tako ih sačuvamo - priča Šarančić.

Poslednji direktor, koji je bio na čelu celokupnog sistema "Železnica Srbije" Dragoljub Simonović, kaže da je znao za postojanje ovih lokomotiva, kao i da je uveren da i danas neki isto tako jedinstveni eksponati propadaju u žbunju i čekaju sličnu sudbinu.

- Nikada nismo znali šta imamo, a kamoli da to čuvamo. niški i kraljevački depoi puni su ovakvih lokomotiva. Ima i prelepih vagona koji propadaju, a koji predstavljaju remek-dela po svojoj građi, a ni njih ne znamo kako da iskoristimo.

Nenad Vojičić kraj uništene lokomotive

MINISTARSTVO TRAŽILO SPISAK

ZANIMLjIVO je i to da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture formiralo radnu grupu početkom avgusta čiji je zadatak da predloži dalje korake u renoviranju i inoviranju ove muzejske postavke i da su od muzeja tražili spisak svih ugroženih eksponata. Ipak, na pitanje da li su znali šta se čuva u depou, i, ako su znali, zašto 66 godina nisu uradili ništa da eksponate sačuvaju, nismo dobili odgovor.

TUŽILAŠTVO PRIKUPLjA DOKAZE

U Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv petorice osumnjičenih, koji su privedeni na informativni razgovor zbog sumnje da su počinili tešku krađu iz depoa Železničkog muzeja vodi se, zasada, samo predistražni postupak. Posle iskaza, oni su pušteni.

- U saradnji sa policijom, radi se na prikupljanju dokaza - kažu za "Novosti" iz Prvog osnovnog tužilaštva. - Tek posle toga znaće se protiv koga će biti podneta krivična prijava za tešku krađu.

SAMO MUZEJ OSTAO NA SLEPOM KOLOSEKU

PLAN su pripremili Svetska banka i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, pa od 10. avgusta 2015. godine železnički sistem Srbije zapravo funkcioniše kroz četiri državne kompanije. Iz prvobitne firme "Železnice Srbije" su izdvojena tri društva samostalnih delatnosti - "Infrastruktura železnica Srbije", "Srbija voz" i "Srbija kargo". I četvrta je ostala "Železnice Srbije" a.d. čiji je zadatak da reši probleme viška imovine, viška zaposlenih i istorijskih dugova. I u toj imovini, koja nije neohpodna da bi vozovi išli i primali putnike, ostao je i Železnički muzej.

Statusne promene jedinstvenog sistema, međutim, nisu mogle preko noći. Primopredaja prava i obaveza iz poslovanja zamišljena je do 2020. godine. U međuvremenu, dražava nije žurila da na čelo ovih preduzeća imenuje direktore bez ograničenja. Prvi čovek "Železnica Srbije" je jedini iz železničkog sektora koji je izabran na javnom konkursu i za generalnog direktora imenovan je 2015. godine. Javni poziv za izbor čelnika preostale tri kompanije traje više od godinu dana. Bez rezultata.

A "Železnice" su upravo u ovom periodu rešile da naprave nekoliko značajnih promena. Centralna železnička stanica je postala, realno još nezavršen "Prokop", a čuveni simbol Beograda i decenijama glavna tačka putnika - Glavna železnička stanica je zatvorena. Za mnoge ranije nego što su se nadali.

U proteklom periodu, Udruženje ljubitelja železnice valjda je jedina organizacija koja je pre nekoliko godina apelovala da tada jedinstveno preduzeće zaštiti vredne lokomotive.

- Tadašnji predsednik Udruženja je predlagao da se restauriraju i da se nađe neko mesto gde bi bile izložene - kažu u Udruženju. - Ideja je bila da se postave negde oko Glavne železničke stanice, ali je ona prerano zatvorena.