Društvo

UVOĐENJE REDOVNE VOJSKE: Skupe su pretnje, a ne vojska

R. Dragović

23. 08. 2018. u 13:40

Država će narednih meseci analizirati sve aspekte ponovnog služenja redovne vojske. Vučić: Cena bi bila od 90 do 130 miliona evra

УВОЂЕЊЕ РЕДОВНЕ ВОЈСКЕ: Скупе су претње, а не војска

DEFINITIVNA odluka o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka još nije na vidiku. Njoj će prethoditi temeljne višemesečne analize tokom koje će i narod dati svoj sud o ovom pitanju.

Da vraćanje vojne obaveze u punom obimu, uključujući i odlazak regruta u kasarne, nije stvar koja će se lomiti preko kolena rekao je u četvrtak predsednik Republike Aleksandar Vučić. On je naveo da je to važna i dobra ideja, ali da će tek biti predmet analiza i računica.

- Dobro poznajem stanje u vojsci i mogu da kažem da bi obavezno služenje koštalo od 90 do 130 miliona evra, u zavisnosti od toga da li bi vojni rok trajao tri ili šest meseci. Zahvaljujući reformama koje smo imali u prošlosti, preti opasnost da već 2020. ili 2021. budemo u situaciji da nemamo dovoljno pilota ili vozača više stotina ispravnih tenkova - rekao je Vučić.

Pročitajte još: Služenje vojske ponovo od 2020?

On je naglasio da sa reafirmacijom vojnog roka treba sačekati, ali i da je zaprepašćen kampanjom koja je u delu medija pokrenuta protiv ideje o vraćanju obaveze služenja vojske.

- To napadaju isti oni koji pozivaju na juriš na Kačanik i Đakovicu. Hoće da jurišaju, a teško im je da nameštaju posteljinu i pakuju pidžamu u kasarni. Potrebno je da ta odluka bude detaljno analizirana kako se ne bi desilo da bilo ko napusti zemlju zbog straha od nameštanja kreveta 90 dana - naveo je predsednik.

Vojni rok, koji bi prema najavama državnog vrha, trebalo da traje između tri i šest meseci, mogao bi najranije da bude uveden 2020. ili 2021. godine. Ovim potezom bilo bi rešeno pitanje popune Vojske Srbije, ali i rezervnog sastava koji se već sedam godina neprekidno topi. Vojnicima koji bi dug državi ponovo vraćali boravkom u kasarni, sledovale bi i određene beneficije, posebno prilikom zapošljavanja u državnoj službi.

U procesu odlučivanja o ovom pitanju, prema najavama iz VS, u obzir biće uzeto niz faktora - smeštajni kapaciteti, brojno stanje, obim obuke, potrebe za uniformama i obućom, kao i iznos amortizacije naoružanja i vojne opreme.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin, podseća da je obaveza služenja vojnog roka ukinuta prilično iznenada, bez ozbiljnih priprema i ističe da se takva greška neće ponoviti.

- Eventualno vraćanje služenja vojnog roka mora da bude produkt ozbiljnog rada i promišljanja o čemu, na prvom mestu, treba da se izjasni struka - naglašava Vulin. - Srbija je neutralna zemlja, koja mora sama da se bori sa rizicima i pretnjama. Najbolji način da sačuvamo mir jeste da imamo snažnu vojsku.

Eventualni prelazak na kombinovani sastav oružanih snaga, koji bi osim profesionalaca činili i regruti na služenju vojnog roka, ne bi uticao na njenu modernizaciju i nastavak ulaganja.

- Obaveza služenja vojnog roka podrazumeva i veliki broj regruta o kojima bi neko morao da brine, obučava ih i da radi sa njima. Ne da ne bismo otpustili ni jednog jedinog profesionalnog vojnika, nego bismo verovatno tražili i nove oficire, podoficire i vojnike - kaže ministar Vulin.

DAČIĆ: JAČA ODGOVORNOST PREMA DRŽAVI

PONOVNO uvođenje redovnog vojnog roka bilo bi korisno, jer se tako jača odgovornost građana prema državi i odbrani svoje zemlje - poručuje šef diplomatije Ivica Dačić.

- To, međutim, zavisi od toga da li država i vojska imaju organizacione potencijale da se sa profesionalne pređe na redovnu vojsku. Lično, pripadam generacijama koje su služile vojni rok, i to 15 meseci. Načelno nikad ne bih ukinuo vojsku što je uradila dosovska vlast, jer kad se nešto ukine, teško je to vratiti - kaže Dačić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije