KOMENTAR: Svastike

I zidovima je moguće udahnuti dušu.

Da zid "prodiše" nije dovoljno samo napisati "Džaba ste krečili", mada ni ta poruka nije bez šarma. Potrebni su dar i nadahnuće autora grafita ili murala. U protivnom, grafit mada, defakto, oblik umetnosti, srozava se na nivo žvrljotine ili, pak, vandalizma.

Na novosadskim zidovima i drugim javnim površinama mesečno osvane 50 novih grafita. Talentovani ulični umetnici oslikali su Teslu, Pupina, Dositeja, majora Omera Mehića, protagoniste TV serije "Državni posao"...

Ispisali su i citate, te reske kritike na račun svakodnevice. Ali, to je samo lepša polovine priče jer druga polovina su - kukasti krstovi!

Ni sociolozi ni psiholozi za ovu pojavu nemaju druge reči osim - vandalizam i nezdravi um. Jer, pod kukastim krstom (zloglasnom svastikom), nacističkim simbolom koji je Hitler nacrtao, u Drugom svetskom ratu stradalo je nekoliko stotina hiljada Srba, a januara 1942. godine u Novosadskoj raciji pobijeno je ili pod led Dunava bačeno između tri i četiri hiljade Novosađana.

Pročitajte još - KUKASTI KRST U JEVREJSKOJ ULICI: Nacistički simbol osvanuo na fasadi zgrade na Dorćolu

U ovim tragičnim događajima neke bolesne glave i ekstremni "mladovojvođanski" pokreti vide neku drugu, samo njima znanu poruku i njome ruže zidove Novog Sada, evropske prestonice kulture i tolerancije. Što pripadnici antigrafitne jedinice danju prekreče, oni noću docrtaju. Traje "nadmetanje", ali i zapanjenost.

"Zapanjen sam, o zide, da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisanih na tebi" - poručuje grafit koji datira još iz starog Rima. Novi Rim, pre osam godina, uveo je drakonske kazne za autore uvredljivih grafita. Možda je to korak ka rešenju ovog problema.