Komentar: Ožiljak Goraždevca

KO je ubio našu decu? Bezbroj puta, roditelji Pantelije Dakića i Ivana Jovovića izgovorili su ovo pitanje. Najglasnije, svakog avgusta, kada se obeležava godišnjica masakra nad srpskom decom koja su se bezbrižno kupala u Bistrici, u Goraždevcu.

Prošlo je 15 godina. Ubice pravda nije stigla. Slučaj je zapečaćen. Kažu, zbog nedostatka dokaza. Nije vredela ni sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj je obećano da će biti prevrnut svaki kamen kako bi se pronašle ubice.

A Pantina i Ivanova porodica svoje dželate sigurno često sreću. Oni su za Albance heroji, a ne kukavice koje su iz žbunja ispalile rafale - 78 metaka na decu. Imaju porodice. Tuđe, srpske, uništili su.

Pravda Srbima sa Kosova i Metohije tako beži decenijama. I kad su na korak do nje, opet se izmigolji. Pobegla je i Velimiru Đorđeviću, kome su plac u Čaglavici blizu Prištine, falsifikovanjem lične karte, oteli Albanci. Uspeo je da dokaže prevaru, ali sud u Prištini nikako da mu dostavi presudu kako bi mogao da povrati svoju imovinu. I za njegova prava, velike međunarodne borce za pravdu - nije briga.

PROČITAJTE JOŠ: GODIŠNjICA ZLOČINA U GORAŽDEVCU: Čuvaju sećanje na Pantu i Ivana

Kao ni za desetinu Srba koji su, pokušavajući da povrate svoje kuće, završili u kosovskim zatvorima zbog ratnih zločina. A slučajno su ih tužili baš oni Albanci koji u njihovim kućama žive od 1999. godine.

I tako srpske rane, u vrtlogu nepravde, postaju sve dublje. Baš kao i ožiljak na glavi Bogdana Bukumirića u kojeg su Albanci, na obali Bistrice, sasuli osam metaka. Preživeo je čudom. Nema deo lobanje, bubreg i slezinu. Nema ni želju da se sveti. Samo želi da sazna ko mu je ubio drugare iz detinjstva Pantu i Ivana. I da rafali sa Bistrice, posle deceniju i po, makar na sekund, dok bude slušao imena zločinaca - utihnu.