Komentar: Pucanje šava

SVAĐA u redu u prodavnici, nekoliko prekih pogleda, teških reči i - udarac. Sceni, koju su zabeležile sigurnosne kamere, prisustvovao je osmogodišnji dečak, neke komšije i prolaznici. Usred dana, u beogradskom naselju, pesničenje ispred piljare ostalo bi lokalna tema za ogovaranje, da nije procurilo u medije.

Ko je tu koga udario, kakve su posledice, da li je neko od aktera pijanac ili u penziji, istražiće i objasniće policija i tužilaštvo. Njihovo je, ipak, da se bave rešavanjem... Možda, u međuvremenu, budu dali svima nama odgovor zašto je jedan čovek, pred detetom odlučio da na uvrede uzvrati šamarom. Davno bi učiteljica na školskom igralištu, koje nosi svoje nepravde, rekla na to - nije važno ko je prvi počeo.

Ali granicu ka nasilju, izgleda, olako prelazimo. Od kletvi u saobraćaju, do nokauta kod kase. Ista je to skala. A najbolje se vidi u ušuškanim predgrađima, gde odjekne i najtiša svađa. Da i ne uzmemo u obzir, što bi bilo teško, ekstremne i najsurovije primere, naručenih ubistava, zločina nad ženama, obračuna, misterija je koji to lični događaji prevagnu i koji to šav pukne, pa da tihi komšija u trenutku postane taj "osumnjičeni".

PROČITAJTE JOŠ: UZNEMIRUJUĆI SNIMAK: Čoveku se bore za život posle nokauta!

Slojevi briga i decenije neizvesnosti leže na plećima srednjih generacija. Olujni su oblaci u njihovim pantalonama... Hodajući po žici svakodnevnh obaveza, žongliraju sa ratama kredita, a džepovi puni nesvarenih sećanja na ratove i nemaštinu. Kolektivna psihoterapija je teško izvodljiva, ali valjalo bi da sami ojačamo šavove koji uveliko pucaju. Makar, uz lepu reč i zagrljaj ocu, na primer. Kako umemo i znamo, sprečimo crne scenarije u svojoj porodici, kancelariji i mirnom predgrađu.

Ako je uopšte ostalo negde takvih ulica, sa finim komšijama...