Fakulteti na stalnoj proveri

UNIVERZITETI, fakulteti i visoke škole u narednim godinama biće češće i ozbiljnije kontrolisani. Neće biti dovoljno, kao do sada, da se akredituju i onda nekoliko godina niko ne proverava da li i dalje poštuju sve standarde. Dešavalo se mnogo puta da privatni fakulteti samo za period akreditacije zaposle potreban broj kvalitetnih profesora, a čim akreditacija prođe, nastavu drže oni koji za to nisu kvalifikovani.

Posle više od pola godine čekanja, u skladu sa novim Zakonom o visokom obrazovanju, izabrana je uprava novoformiranog Nacionalnog akreditacionog tela (NAT). Komisija za akreditaciju je sada stručni organ NAT. Jedan od prvih poslova koji očekuje NAT zasigurno će biti registar nastavnika u visokom obrazovanju - da zna ko šta i gde radi i da se ne događa da neko bude angažovan na većem broju fakulteta i visokih škola istovremeno, sa 500 odsto radnog vremena.

PROČITAJTE JOŠ: Do aprila akreditovano 45 visokoškolskih ustanova

Za direktorku NAT izabrana je prof. dr Jelena Kočović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Prof. Kočović za “Novosti” kaže da je visoko obrazovanje u Srbiji veoma kompleksno, sa poznatim problemima. O tome, objašnjava, najbolje govore ispoljene neujednačenosti u nivou znanja i kompetentnosti kadrova, obrazovanih na različitim visokoškolskim ustanovama iz istih oblasti.

PROČITAJTE JOŠ: Akreditacije fakulteta: Milioni da vide greške

Najavljuje da će za sve u procesu akreditacije važiti ista pravila i da neće biti povlašćenih.

- U oblasti visokog obrazovanja opstaće svi koji ispunjavaju propisane standarde sa posebnim akcentom na kadrovskom i prostornom standardu - kaže prof. Jelena Kočović. - Imaćemo mehanizme da proverimo opterećenost nastavnika i na koliko visokoškolskih institucija su istovremeno angažovani. Takođe, pojačaće se eksterne provere kvaliteta i to od strane nezavisnih stranih eksperata koje ćemo angažovati.

Kvalitetan sistem visokog obrazovanja je od ključnog značaja za našu zemlju. Zbog toga ćemo u prvi plan staviti proveru kvaliteta, da bismo bili sigurni da li i u narednih sedam godina, po dobijanju akreditacije, visokoškolska ustanova ispunjava sve propisane standarde. To je jedini način da unapredimo oblast koja je prioritet i uslov održivog razvoja Srbije.

Visoko školstvo, kaže, moraće da prati zahteve tržišta i, u skladu sa time, školuje kadrove, ali na pravi način, kvalitetne i kompetentne. Iako, sa jedne strane, objašnjava naša sagovornica, imamo hiperprodukciju pojedinih kadrova, u celini i dalje nemamo dovoljan broj visokoobrazovanih. Dodaje i da su dobri kadrovi oni koji su posle završenih fakulteta osposobljeni za rad u praksi, odnosno koji poseduju upotrebljiva znanja i veštine i koji mogu da odgovore zahtevima modernog vremena.

NOVI ČLANOVI

IZABRANI su i novi članovi Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, koja je u nadležnosti Nacionalnog akreditacionog tela.

- Drago mi je što su se u sastavu Komisije našli i veoma poznati, ugledni profesori. Očekujem od svih članova KAPK-a, kao i od recenzenata da nezavisno, profesionalno i moralno obavljaju svoj posao - naglašava prof. Kočović.