Šoder: Omogućiti da u Srbiji ostanu migranti koji to žele

Prošle godine, na teritoriji Srbije, boravilo je oko 7.200 migranata, uključujući one koji su bili smešteni u prihvatnim centrima, ali i one koji su boravili van tih ustanova, po hotelima, privatnim adresama i mestima neformalnih okupljanja, dok ih trenutno boravi manje od 3.000, rečeno je na prezentaciji publikacije "Između zatvorenih granica".

Kako je pokazalo istraživanje, predstavljeno u publikaciji, priliv izbeglica i migranata u Srbiju 2017. godine većinom se odvijao preko krijumčarskih mreža i puteva, a 95 odsto njih je najčešće došlo iz pravca Bugarske i Makedonije.

U graničnim delovima sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom, prošle godine je dokumentovano preko 530 incidenata u koje je bilo uključeno oko 6.000 ljudi koji su pokušavali da nastave svoj put dalje ka EU, a skoro 700 osoba vraćeno je u Srbiju iz te tri zemlje.

Tokom prošle godine, više od 1.900 slučajeva dece izbeglica i migranata koja putuju sama upućeni su centrima za socijalni rad, a identifikovano je i 27 slučajeva žrtava nasilja zasnovanog na rodu i polu, najčešće žena.

Šef predstavništva UNHCR u Srbiji Hans Fridrih Šoder kazao je da je danas situacija u Srbiji drugačija u odnosu na 2017. godinu, te da je trenutno manje od 3.000 migranata u zemlji.

"Ovo je trend i razvoj koji vidimo ne samo u Srbiji, već na celom kontinentu i bez obzira šta neki ljudi kažu, činjenica je da 2018. godine praktično dolazak migranata je upola od onoga što smo imali 2017. Važno je za nas da je migrantska kriza praktično završena", kazao je Šoder.

Dodao je da neki van Srbije pokušavaju da izmisle da i dalje postoji migrantska kriza, koja ugrožava Evropu i kazao da su publikacije, kao što je ova koja je danas predstavljenja, važne za rešavanje problema raspirivanja straha i zastrašivanja.

"Uprkos svemu ne smemo da zaboravimo da su migranti ljudi koji su prošli kroz teške okolnosti. Veoma je važan ljudski faktor u svemu ovome. Zakoni i politike jesu bitni, ali činjenica je da, kao što smo videli ovde u Srbiji, možda više nego bilo gde drugo u regionu, da ljudi i okolne organizacije i vlasti treba da nastupaju sa solidarnošću i ljudskošću", kazao je Šoder.

Upitan da li bi Srbija mogla da uzme svoje učešće u stvaranju velikog migrantskog centra, kojeg najavljuju iz EU da bi mogao da bude na Zapadnom Balkanu, Šoder je kazao da se to odnosi na teritoriju EU, a ne van Unije.

Pročitajte još - Migranti daju 1.000 evra da pređu Drinu

"Srbija je nedavno usvojila novi zakon o azilu, prema tome svi oni koji žele da dobiju međunarodnu zaštitu mogu da je zatraže i dobiju u Srbiji, ali istovremeno nema potrebe da Srbija zamenjuje neke mehanizme zaštite koji postoje u EU i mogu da se sprovedu tamo", kazao je Šoder.

Naveo je da se ne može pretpostaviti koliko će migranata poželeti da ostane u Srbiji i dodao da su mnogi migranti već po dve godine u Srbiji, te da su i deca krenula u školu u čemu im je pomogla država, kao i da je srpski narod prema njima bio tolerantan i solidaran.

"Bitno je da pomognemo sada Srbiji i da je podržimo da sprovede zakone koji se tiču azila", dodao je Šoder.

Pomoćnik u Komesarijatu za izbeglice i migracije Ivan Gerginov istakao je da je pre godinu i više dana u Srbiji bilo oko 8.000 migranata, te da je taj broj pre desetak dana pao na 2.500 hiljade.

"Sada opet nešto raste, a suština je čvrsta severna granica i mađarska politika po kojoj je sve dozvoljeno, ali u Srbiji, dok u Mađarskoj nije dozvoljeno ništa", kazao je Gerginov i dodao da je pooštravanje politike prema migrantima u Mađarskoj dovelo do toga da ih u Srbiji i BiH bude 6.000.

Govoreći o integraciji migranata u društvo, Gerginov je kazao da je Srbiji nije problem što su ta lica druge vere, nacije ili boje kože, te da može to da uredi i ima zakonski i institucionalni okvir, kao i ljudske resurse koji to mogu da iznesu.

"Međutim, činjenica je da mi još uvek nismo destinacija iz niza razloga i daleko smo od ozbiljnog integrativnog procesa", kazao je Gerginov.

Savetnik u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milenko Nikić rekao je da je u rešavanju migrantske krize u Srbiji najviše značila saradnja države, nevladinih organizacija i volontera.

Predsednik Upravnog odbora Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju Ratko Bubalo kazao je da je Srbija pokazala da može da se nosi sa problemom migrantske krize.

"Pokazali smo da smo i odgovoran i siguran partner kada se postigne neki dogovor. Trebaće nam neko vreme u Evropi da se iskristališe ko, šta i kako će preuzeti u migrantskoj krizi, ali je sigurno da rešenja nema ako ne budemo svi na istom brodu i ne budemo veslali u istom pravcu, odnosno čitava evropska zajednica", kazao je Bubalo.

Publikaciju "Između zatvorenih granica" izradili su zajedno Centar za kriznu politiku i reagovanje i Humanitarni centar za integraciju i toleranciju, uz podršku UNHCR u Srbiji.