TRAŽE PRAVDU U ŽENEVI: Srpske firme tuže Hrvatsku za otetu imovinu

PRVA firma koja je zatražila zaštitu od diskriminacije u Hrvatskoj pred Komitetom UN za prava čoveka u Ženevi jeste nekadašnji zrenjaninski mesni gigant BEK. BEK-u je, kako kaže pravni zastupnik Zoran Ristić, Hrvatska oduzela svojinu koju je kupio 1958. i na kojoj je bio upisan u zemljišnim knjigama.

Reč je o kući u Rijeci, na Kantridi, pored koje su izgradili centralno skladište za celu Istru od 300 kvadrata. Imovina im je oduzeta 1992. i danas je koristi druga firma, ali se vodi na Hrvatsku.

Pročitajte još: Arbitražom do imovine u Hrvatskoj

BEK je izgubio spor pred hrvatskim pravosuđem, a povod za tužbu je, kako kaže Ristić, to što Hrvatska tretira građane i firme kao podanike prvog i drugog reda. Za BEK-om, kako saznajemo, povešće se i druga srpska preduzeća koja su izgubila sporove oko oduzete imovine. Oni više neće tražiti pravdu pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, pred kojim su već izgubili dva spora, jer je Sud utvrdio da ovo pitanje treba da se reši bilateralnim ugovorom između Srbije i Hrvatske, koji bi precizirao primenu aneksa G Sporazuma o sukcesiji.

Srbija je ponudila Hrvatskoj ovakav sporazum pre 11 godina, ali se Zagreb već duže od decenije ne izjašnjava. Istovremeno, svi sudovi odbijaju tužbe srpskih i bosanskih firmi jer ne postoje bilateralni sporazumi sa ove dve zemlje. Istovremeno, srpski sudovi vraćaju nekretnine koje su pripadale firmama iz bivših jugoslovenskih republika.

Pročitajte još: Zagreb i Strazbur zajedno protiv Srba

Udruženje "Oduzeta imovina" predložiće zato Vladi Srbije novi bilateralni sporazum sa Hrvatskom za sprovođenje aneksa G, za koji kažu da ima više šansi da ga ova zemlja prihvati. Po rečima predsednika Udruženja Zorana Ristića, prethodni sporazum predviđao je vraćanje nepokretnosti i pokretnosti, potraživanja i stanarskih prava na stanje pre 1991, kao i plaćanje odštete.

- Naš predlog podrazumeva vraćanje imovine koja se danas vodi na Hrvatsku, a o odšteti bi se kasnije razgovaralo. Takođe predviđa imenovanje arbitra. Hrvatskoj bi se dao rok da se izjasni o sporazumu, pa ukoliko se ne izjasni ili ga odbije, tražimo formiranje međuresorne grupe, sastavljene od uglednih stručnjaka iz bivše Jugoslavije. Ako i to odbije, stvoreni su uslovi za pokretanje arbitraže u Hagu - kaže Ristić za "Novosti".

On napominje da je krajnje vreme da Srbija učini nešto da zaštiti imovinu svojih preduzeća, kao što su se "naoštrili" Bosanci. Veće ministara BiH zatražilo je od svih nadležnih državnih organa, uključujući Pravobranilaštvo, ministarstva policije, finansija i pravde, kao i predstavnika BiH u Stalnom zajedničkom odboru viših predstavnika država naslednica, da se uključe u zaštitu bosanske imovine u Hrvatskoj i da pripreme informaciju o predlogu mera.