Gej-burme još daleko

UPRKOS brojnim pritiscima iz Evrope, kao i zvaničnim zahtevima organizatora ovogodišnje "Parade ponosa" da bude donet zakon o istopolnim zajednicama, takav dokument još nije ni na pomolu. Ovo je "Novostima" potvrđeno u tri ključna resora - ministarstvima pravde, državne uprave i lokalne samouprave i za rad i socijalna pitanja. Ni u jednom od ovih resora, kako nam je rečeno, ne samo da nije formirana radna grupa za izradu propisa, već, kako tvrde, nisu ni nadležni za pisanje takvog zakona!

PROČITAJTE JOŠ - Zahtev - legalizacija istopolnih zajednica

A da će akt koji bi rešio pitanja nasledstva, zajedničkog vlasništva, poseta u bolnici u hitnim situacijama, zajedničko podizanje kredita, pravo na socijalnu pomoć ili penziju istopolnih partnera, biti donet država je najavila u okviru Antidiskriminatorne strategije za kraj 2017.

Loptica je u jednom trenutku prebačena na Komisiju za izradu Građanskog zakonika, kojim bi trebalo da budu regulisana i ova prava. U Komisiji nam je, međutim, potvrđeno da se pitanje istopolnih zajednica, baš kao i eutanazije i alimentacionog fonda, našlo kao alternativno rešenje u okviru opštih odredaba.

- Postoji član da bi se ova pitanja mogla rešiti leks specijalisima, ali to ne znači da će te odredbe ostati i u finalnoj verziji Zakonika, koja bi mogla da bude gotova do kraja godine - kažu u Komisiji.

U Ministarstvu državne uprave kažu da nisu zaduženi za ovo pitanje, ali da su upoznati sa zahtevima organizacija civilnog društva.

- Uvažavamo razloge i značaj rešavanje ovog pitanja. U okvirima svojih nadležnosti zalažemo se za nultu toleranciju prema diskriminaciji, unapredili smo propise za upis činjenice promene pola u matične knjige - kažu u Ministarstvu.

Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Skupštine, kaže, za "Novosti", da zakonodavni procesi širom sveta govore da je pravno priznavanje takvih zajednica realnost.

- Sve je više zemalja koje su to učinile uključujući i neke za koje je važilo da su izuzetno konzervativne. Na primer, Crna Gora - navodi Omerović.

- Smatram da to treba uraditi. Po našem Ustavu to ne može biti brak, ali može zakonom uređena zajednica. Neke stvari koje bi bile uređene izgledaju nesporne - ekonomska zajednica, penzija, nasleđivanje, a neke druge podrazumevaju raspravu.

Zakonski predlog o registrovanom partnerstvu u Crnoj gori predviđa zajednicu dve punoletne osobe istog pola sklopljenu pred matičarem.