Medijska ofanziva za kupovinu uticaja na Balkanu

GLAVNI cilj medijske ofanzive grupe KKR, na čijem čelu se nalazi bivši direktor CIA Dejvid Petreus, koja je poslednjih godina kupila neke od ključnih medijskih "igrača" u zemljama bivše Jugoslavije, jeste kupovina uticaja. To je ključ koji objašnjava ogromne investicije koje iz godinu u godinu donose samo gubitke.

Pročitajte još: SBB Povećao cene bez opravdanja?

Ovo je zaključak istraživanja objavljenog na francuskom portalu "Opservatorija novinarstva", koje se bavi "medijskom hobotnicom" kojom upravlja Petreus. U tekstu se navodi da se povratak investicije KKR u balkanske medije ne nazire, a da čak i SBB i hrvatska Nova TV beleže gubitke. Autori istraživanja navode da je teško da bi se neki deoničar obradovao takvom poslovanju investicionog fonda u koji je uložio novac.

Pročitajte još: Suvlasnik SBB-a kupio državljanstvo Malte da izbegne porez?

- S druge strane, među Petreusovim poznanstvima u Bilderbergu već bi se našao poneko kome bi to moglo odgovarati - zaključuje se u tekstu na portalu "Opservatorija novinarstva".

"Medijski uzlet" Petreusa započeo je posle događaja zbog kojih je okončana njegova karijera u CIA. Godine 2012. bio je primoran da podnese ostavku posle otkrića da je ljubavnici odavao državne tajne. Osuđen je uslovno na dve godine zatvora i na novčanu kaznu od 100.000 dolara. Šest meseci kasnije postao je visokokotirani funkcioner u sistemu KKR.

Do 2016. godine, Petreus, koji se pominjao i kao mogući državni sekretar u Trampovoj administraciji, postao je partner u tom investicionom fondu.

Pročitajte još: Bivši direktor CIA-e priznao da je uništavao tajne

Prvu veliku investiciju u istočnoj Evropi KKR je ostvario kupovinom "Junajted grupe", u čijem su sastavu srpski SBB i "Telemah", glavni kablovski operater u Sloveniji i BiH. Pored njih, u "Junajted grupi" su bili "Total TV", "Net TV plus", "Junajted medija" (Sport klub, Sinemanija, Ultra, Mini ultra, Lov i ribolov) i "CAS medija".

Dragan Šolak / Foto Printskrin malta-tudej

Već sledeće godine preko "Junajted grupe" kupili su estradni gigant "Grand produkciju", a kasnije i 49 odsto udela u vlasništvu portala blic.rs.

Najzad, pokrenuli su i sopstvenu televiziju N1, kao ekskluzivnog reginalnog partnera Si-En-Ena. Osnivanje televizije izazvalo je kontroverze, jer su na taj način objedinjene distribucija i produkcija medijskih sadržaja. Dotadašnji propisi zabranjivali su distributeru da bude i proizvođač sadržaja. Međutim, u avgustu 2014. izglasan je novi zakon koji je to omogućio, a nekoliko meseci kasnije osnovana je televizija N1.

Sledeći veliki potez i presedan KKR je napravio kupovinom slovanačkog "Tušmobila", opet preko "Junajted grupe". Do tada je bilo nezabeleženo da kablovski operater kupi operatera mobilne telefonije. Prošle godine otkupio je CME u Hrvatskoj i Sloveniji, u čijem su vlasništvu najgledaniji hrvatski kanal TV Nova i popularna slovenačka POP TV. U međuvremenu, nastavili su da "usisavaju" konkurenciju, uključujući i kablovskog operatera IKOM.

Vlasničkom stukturom "Junajted grupe" bavilo je slovanačko "Delo" u članku pod nazivom "Na tamnoj strani Telemaha". Glavni junak tog istraživanja bio je Dragan Šolak, koji je 2000. godine u Kragujevcu osnovao lokalnog kablovskog operatera KDS. Prva velika investicija koju je KDS privukao bila je vredna deset miliona dolara, od SEEF, kojim je upravljao "Bedminster kapital menadžment" Džordža Soroša.

Njegova firma brzo je napredovala i prerasla najpre u SBB, a zatim u "Junajted grupu". Šolak je ostajao u direktorskoj poziciji, a Slovenci su otkrili i da je zadržao 20 odsto akcija preko firme Gerrard Enterptises sa ostrva Man. Za Šolaka se navodi da poseduje privatne avione, vilu na Ženevskoj jezeru i teren za golf koji je pripadao kralju Jugoslavije.

Šolak se, prema pisanju "Opservatorije novinarstva", pojavljuje i u depešama "Vikiliksa". U jednoj, iz 2007. godine, posvećenoj SBB, navodi se da ovaj operater "posluje u neprijateljskom okruženju". Tadašnji ambasador Majkl Polt prenosi Šolakovu zabrinutost Vašingtonu i ističe napore američkih diplomata i investitora da reše taj problem, odnosno da spreči dominaciju "Telekoma" koji "koristi agresivne taktike i politički uticaj" kako bi obezbedio monopolistički položaj.

Inače, Poltov prethodnik u ambasadi, čuveni Vilijam Montgomeri bio je poslovni partner Brenta Sadlera, predsednika N1, a u vreme bombardovanja, dopisnika Si-En-Ena iz Beograda. Njih dvojica su bili suvlasnici konsultantske kuće "MSM i saradnici" zajedno sa Goranom Matićem, jugoslovenskim saveznim ministrom za informisanje u vreme NATO bombardovanje.

Bombardovanje je veza i sa više puta pomenutim Petreusom. Kako se navodi na francuskom sajtu, Petreus je 1999, kao ađutant, pomagao generalu Hjuu Šeltonu, načelniku Združenog štaba oružanih snaga SAD, u planiranju i koordinaciji bombardovanja. U regionu je ostao prisutan i 2001. i 2002. godine, kada je bio zamenik načelnika misije SFOR u BiH, kao i zamenik komandanta tajne protivterorističke jedinice zadužene za hvatanje haških optuženika.

"Zapamtite da ni za jedno nije bitno da li narod voli trupe. Važan je proračunati lični interes, a ne osećanja", piše u Petreusovom priručniku.

Francuski general Moris Drijar je Petreusovu krilaticu o srcima i umovima nazvao represivnim merčendajzingom nad stanovništvom. Sam Petreus je, i nakon napuštanja vojne službe i CIA, izjavljivao da je sajber prostor sasvim novo bojno polje, a zalagao se i za veću kontrolu interneta. Danas se veliki deo internet-saobraćaja na Balkanu odvija upravo preko provajdera koji su u Petreusovim rukama.

PRVA ARMIJA BOTOVA

NA sajtu "Opservatorija novinarstva" navodi se da je Petreus 2010. godine regrutovao prvu armiju botova na internetu. Tada je, kako pišu, objavio javni poziv za program za upravljanje internet-identitetima, koji bi omogućio da 50 korisnika upotrebljava 500 lažnih naloga. Nekoliko godina kasnije mnogobrojni novinari će se okomiti na slične aktivnosti Rusije, ali će začetnički američki primer po pravilu biti prećutkivan.

DOKTORIRAO NA PERCEPCIJI

Petreus je tokom vojne karijere bio posvećen izučavanju percepcije. Na Prinstonu je odbranio doktorsku disertaciju koja je počinjala rečima: "Teško da je išta u međunarodnim odnosima važnije od istorijskih slika i percepcija koje ljudi nose u glavama."