Zamke nezdravog egoizma

SA 200.000 parova koji se suočavaju sa sterilitetom na jednoj, i sve većim brojem hedonista među mladima u godinama kad bi trebalo da zasnivaju porodicu, na drugoj strani, u Srbiji se sve ređe čuje plač beba. Težnja ka zadovoljstvu, kao najvažnija vodilja, prema mišljenju profesora Milana Milića, psihijatra i psihoterapeuta, pomalo je neukusno isforsirana, kao da nijedan drugi smisao ne postoji. U toj popularizaciji kvaliteta življenja i uživanja u životu, sve što bi moglo da nas ometa u tome, pa i deca, čije rađanje je prvi test našeg egoizma, tretiraju se kao smetnja. Takav stav, prema mišljenju profesora Milića, prvo je što treba menjati da bi nas bilo više.

Egoizam nije nužno loš, jer čovek mora da se bavi sobom, ali novi trend nezdravog egoizma, koji nam kao i sve, sa zakašnjenjem stiže sa Zapada, profesor Milić ne podržava, jer to, kaže prerasta u sebičluk:

- Nerađanje ili samo jedno dete, pogotovo u zapadnoj civilicaziji, odavno je trend. I kod nas sve više mladih, koji umesto porodice žele bogatstvo, slavu, moć i to ako je moguće sve do 30. godine. Tek posle toga se odlučuju za roditeljstvo, i to ne svi, jer, velikom broju se osladi život u kojem su sami sebi jedina zona interesovanja, i ne žele da ih išta u tome remeti, pogotovo deca kojoj od početka morate da dajete, sa neizvesnošću da li će vam se vratiti.

I kad se odluči za potomstvo, prosečna žena u Srbiji prvo dete rađa u 27,7 godina. Ako je zaposlena, i hoće kakvu-takvu karijeru, i ako poželi drugo dete već je zašla u godine kad su šanse za začeće drastično manje. One koje rode dvoje, što je dovoljno tek za prostu reprodukciju, treće dete najčešće - ne žele. Među 15.526 žena koje su se, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, 2016. godine odlučile za abortus, najviše je bilo onih koje su u braku i već imaju dvoje dece.

Profesor Milan Milić

PROČITAJTE I: Kad gazda majci nije maćeha

- Žene u sve većem broju hoće karijeru i to je legitimno, ali imamo problem da deca i porodica, ono što je nekad bio najvažnije, postaju sekundarni - kaže profesor Milić. - Ako su se prvo udale i rodile, onda imaju problem da u 35. godini započnu karijeru. Podržavam zrelost u roditeljstvu, pogotovo što se emocionalna zrelost prolongirala u odnosu na pre pola veka. Sad gotovo da i nemamo emocionalno zrelih pre 30. godine. Gledajući sa tog aspekta, žene bi trebalo da rađaju između 25. i 30. godine, a muškarci su zreli za porodicu tek posle 30. Problem je što kad dođu u te godine život bez obaveza im se već osladio, i teže se odlučuju da se odreknu modela života u kojem su sami sebi centar sveta.

Za one koji žele decu novac nije presudan, čak i kada ga je malo. U slučaju "čekalica" i onih koji po američkom modelu sve mere aršinom da li je i koliko zabavno, a deca to, bar u prvim mesecima kad zahtevaju brigu i pažnju non-stop, baš i nisu, prema mišljenju profesora Milića, može da pomogne da se ipak odluče za potomstvo.

- Ne možemo zanemariti novac jer je sigurno jedan od elemenata da se zadovolje "i vukovi, i ovce" - kaže dr Milić.

PROČITAJTE I: SRBIJA JE NA IVICI DEMOGRAFSKE KATASTROFE: Zemlja koja može da nestane

- Bavljenje decom traži posvećenost i odricanje. Kada imate novac to je lakše rešivo, možete da zaposlite dadilju i da ne menjate mnogo svoj dotadašnji način života. To na Zapadu "štima" jer imaju novca. Možemo negirati da je uzrok pada nataliteta u novcu, ali nismo mi tako srećna zemlja kao, recimo, Norveška, da bi država mogla da pošalje poruku: samo rađajte i sve će biti OK. Kad imate ovaj trend "življenja za sebe" i manjak novca, to je za natalitet vrlo loša kombinacija.

Profesor Milić kaže da je dobro što država pokušava da popravi nataliltet, makar i samo obraćanjem mladima sa željom da rađaju, ali uveren je da bi dobar potez bio da žene koje rađaju za to imaju platu, kao u nordijskim zemljama, gde se materinstvo smatra ozbiljnim poslom.

DECA - SMETNjA "VEČITOJ" DECI

- KAO ljudska vrsta reagujemo na jednostavne draži, i ako se rađanje posmatra kao posao, ma koliko to bilo bizarno, može generalno da osnaži želju za majčinstvom. Uveren sam da bi to imalo daleko veći efekat od jednokratnih davanja porodiljama, a mislim i da bi bilo fer ako društvo u povećanju nataliteta vidi ultimativni interes. Svi zajedno bi trebalo dobro da se zamislimo šta nam deca predstavljaju, da li su zaista tolika smetnja u sve prihvaćenijem modelu života da sami živimo kao večita deca, ili su, a trebalo bi da jesu, neuporedivo vrednija od putovanja na udaljene destinacije, kubikaže novog automobila i firmirane garderobe, kojima se sve češće meri uspeh u životu.

VANTELESNA OPLODNjA

STERILITET U PORASTU

ZDRAVSTVENI sistem u Srbiji može više da doprinese povećanju nataliteta pre svega ulaganjem u prevenciju reproduktivnog zdravlja mladih, kako bi se smanjili faktori rizika koji kasnije mogu da dovedu do neplodnosti: prerano stupanje u polne odnose, odnosi bez zaštite, polne bolesti, abortusi, ali i nezdravi stilovi života koji smanjuju reproduktivne sposobnosti. Zasad se više ulaže u lečenje posledica, sa neizvesnim ishodom. Sterilitet je svuda u svetu u porastu, a jedan od načina da se pobedi je biomedicinski potpomognuta oplodnja. Iz zdravstvene kase ovaj program se finansira od 2008. godine i dosad je uključeno oko 17.000 žena. Tek kod svake četvrte od njih klinički je potvrđena trudnoća, ali se ne zna koliko je beba zaista rođeno iz ovog programa.

MINISTARSTVO

NASTAVLjAMO PO MODELU DR PLAVKE

ULAGANjA u porodilišta i odeljenja neonatologije, i u kadrove i u opremu su jedan od glavnih prioriteta, kažu u Ministarstvu zdravlja.

- Posle uvođenja besplatnog epidurala, popravljanja uslova za smeštaj trudnica, porodilja i beba, izgradnje Klinike za vantelesnu oplodnju u Kragujevcu, ove godine nastavljamo jačanje pedijatrije i neonatologije - kažu u resornom ministarstvu. - U planu je uvezivanje i formiranje neonatoloških centara. Neonatologije u Nišu i Novom Pazaru dobila su dva specijalizovana vozila za prevoz odojčadi. Nastavljamo dalje po programu profesora Riharda Plavke, zahvaljujući čijim merama je Češka uspela da smanji smrtnost novorođenčadi na svega 1,3 odsto.

U zemljama EU na 1.000 rođenih umru četiri bebe, a u Srbiji, prema poslednjim podacima za 2013. godinu 8,6.