Slavica Đukić Dejanović: Nije sve u novcu

NEĆE nas biti više ako to nije potreba našeg kolektivnog bića. One zemlje koje su se suočavale sa istim zabrinjavajućim parametrima mnogo su radile, najpre na uočavanju vidljivosti problema. Pored državne politike koja čini prve korake, u ovaj posao mora da se uključi svaki čovek, smatra prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku.

- Ne postoji mera, postupak, ni aktivnost koji mogu da dovedu do željenih rezultata, bar ne tako brzo. Sve da uradimo, demografska situacija i parametri mogu da se poprave tek za 10 godina. Međutim, možemo da ublažimo drastičan pad, da se bavimo pitanjem migracija na jedan drugačiji način, da razmišljamo o tome šta aktivna starost može da učini...

* Koje su prve pronatalitetne mere koje moramo preduzeti?

- Moramo da budemo svesni pre svega da nam treba više onih koji su zdravi da bi bili roditelji, zatim da se pozabavimo njihovim odlaskom u svet trbuhom za kruhom, pomeranjima i unutrašnjim migracijama iz manjih u veće gradove, da rešimo probleme depopulacionih opština i područja. Moramo da budemo terenski radnici, da razgovaramo sa predsednicima opština i zajednički dolazimo do ideja. Danas gotovo da nema opštine koja nema osobu zaduženu za demografsku politiku, a građani su svesni problema i govore o njemu.

* Koji su naši najveći problemi u ovoj oblasti?

- Partnerstvo roditeljstvu je u našoj zemlji na vrlo niskom nivou. Mi smo takođe zemlja sa ogromnim brojem maloletničkih trudnoća, a brojnost porodica se, nažalost, planira prekidima trudnoće, što znači da nam je obrazovanje o reproduktivnom zdravlju na vrlo niskom nivou. Moramo da razvijemo duh socijalno odgovornih poslodavaca. Posladavcu ne padaju na pamet povlastice koje propisuje Zakon o radu, jer oni brinu samo o profitu, a nažalost, ni kolege ne žele da raspodele vreme među sobom.

* Kako animirati poslodavce za to?

- Neke ne moramo da animiramo, na primer, u "Metalcu" iz Gornjeg Milanovca kao da su napamet naučili nacionalnu strategiju i ponašaju se prema njoj. Takve poslodavce ne obilazimo, već razgovaramo sa onima kojima nedostaje socijalna odgovornost. Premijerka sa ministrima mora da nađe rešenje kako će da ih ubedi da kada žena dođe sa porodiljskog odsustva prvih mesec dana radi četiri sata, a da ima punu platu. Zabrane nisu dobre, ja nikada neću predlagati sankcije, već samo stimulativne mere. Na duže staze one daju bolje rezultate.

* Ima li dobrih primera na "lokalu"?

- Država se prvi put u 2017. bavila konkretnim merama u ovom sektoru. Opštine su napravile projekte, a 15 opština je dobilo sredstva. Bilo je interesantnih predloga. Šid je, recimo, tražio 15 električnih bicikala. Svima nam je bilo čudno, šta će im bicikli za pronatalitetnu politiku? Oni, međutim, imaju asistente koji obilaze majke sa decom i porodice u kojima su bolesni stariji članovi. To je kombinacija gerontodomaćice i bebisiterke. Izračunali su da ako koriste bicikl u Šidu i 18 sela, moći će dvaput dnevno da obiđu te porodice, a majke će imati više vremena za sebe.

PROČITAJTE I:SRBIJA JE NA IVICI DEMOGRAFSKE KATASTROFE: Zemlja koja može da nestane

* Da li ste zadovoljni vidljivošću državnih mera?

- Za početak da, to su sitni demografski koraci, ali postoje. Statistike govore da će u narednim decenijama 70 odsto stanovništva živeti u velikim gradovima. Možda ćemo imati potrebu da spajamo mala naseljena mesta u veća, a onda ćemo morati da prekršimo određene standarde. Ne možemo očekivati da u mestima sa 12.000 stanovnika ostanu takvi standardi da nemaju internistu i ginekologa. Nijednu ženu ne možete ubediti da ostane u tom gradu. To moramo da menjamo i to sadrži nova strategija.

* Kakva su iskustva zemalja u okruženju?

- Mađari imaju solidne rezultate, oni se intenzivno bave porodičnom politikom, poštuju tradicionalne stavove da su brojnije porodice srećnije i taj ideal je ugrađen u njihove propise. U Mađarskoj su doneli i zakon koji propisuje da samo dvotrećinska većina u nacionalnom parlamentu može promeniti trenutnu proporodičnu politiku. To je model, i kada budemo ustanovili mere, moramo ih oročiti zakonom.

* Koliko nas realno može biti više sa ovom strategijom?

- Za milion više je dugoročni cilj, neka nam bude za početak cilj da više ne opadamo. Kada ostvarimo viši standard, veću finansijsku stabilnost, kada naši ljudi počnu da se vraćaju u zemlju, možemo da razmišljamo o dugoročnom cilju. Prvih pet godina treba da posvetimo tome da nam ljudi više ne odlaze iz zemlje, a sa druge strane da stimulišemo rađanje kroz finansijsku podršku, zapošljavanje, stav poslodavaca, do podizanja znanja o planiranju porodice i čuvanja zdravlja, što je na veoma niskom nivou.

* Ne vrti se, ipak, sve oko novca?

- Naravno, da je tako ne bi ovakav problem imala jedna Danska. Danci su želeli da dođu do običnog čoveka i otišli su toliko daleko da su analizirali i najgledanije serije. Ako bi u njima srećna porodica imala jedno dete menjali su scenarije da imaju bar troje mališana. Tako su ušli u mozak običnog čoveka. Njegovo rezonovanje i emocija su se razvijali i kolektivno su slogan "Volite se za Dansku" doživeli kao podsticaj, a isprva su ga kritikovali.