KOMENTAR: Maternji

KADA je indijansko pleme Maidu spalo na svega nekoliko govornika sopstvenog jezika, nisu želeli da ga spasavaju. Neka ide i jezik, kada nestaju ljudi. Danas više niko ne govori maidu.

Kao da su i Srbi počeli da prepisuju od Maidu Indijanaca. Sve nas je manje, a jezik nam je sve ugroženiji. Ali za razliku od Indijanaca, koji jezik jednostavno nisu spasavali, mi smo, izgleda, odlučili da ga uništimo. Problem sve manjeg broja lektorata srpskog jezika u svetu samo je jedna od slika potpune propasti. Nekada smo samo u Francuskoj na 11 univerziteta imali lektore za srpski jezik, a danas ih imamo u svega deset gradova u celom svetu. Gde god u penziju ode stručnjak za srpski, zameni ga stručnjak za hrvatski, ili bosanski, ili crnogorski.

Sve manje se o našem jeziku uči u inostranstvu, ali se ne brine mnogo o jeziku i pismu ni ovde, u Srbiji. U većini medija, kao i na reklamama i u kompanijama, ćirilica nije dobrodošla.

Pročitajte još - Umesto srpskog, sad svet uči hrvatski!

Čak se ni u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti ne bave srpskim, nego srpskohrvatskim jezikom. Kapitalni Rečnik SANU pišu nepostojećim jezikom - srpskohrvatskim. U Akademiji ga zovu samo Rečnik SANU, umesto "Rečnik srpskohrvatskog narodnog i književnog jezika". Jezika se svi odavno odrekli, samo SANU nije rečnika. Problem više je što je početo sa objavljivanjem još 1959. godine, a posle više od pola veka stiglo se do 19. od planiranih 30 tomova.

U poslednje vreme država najavljuje novi zakon o upotrebi jezika, najavljuje jačanje mreže lektorata i dotiranje njihovog rada, pominje se da bi srpski jezik mogao da se uči na svim fakultetima... Obećanja zvuče dobro i nadamo se da dogodine, na Dan maternjeg jezika, koji smo obeležili pre dva dana, nećemo opet pričati o planovima za spas jezika, nego o postignutim rezultatima.