Nezdravu hranu proteruju sa rafova i iz reklama

SMANjENjE soli i šećera u hrani, ograničenje reklamiranja proizvoda bogatih šećerom, zasićenim mastima i transmastima koji su namenjeni deci, posebno označavanje zdrave i nezdrave hrane, obavezna fizička aktivnosti bar 60 minuta dnevno u vrtićima i školama... samo su neke od mera za sprečavanje gojaznosti predviđene Uredbom o nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih, koju je Vlada Srbije usvojila 31. januara, a koja će biti predstavljena sledeće nedelje.

Rezultati istraživanja zdravlja stanovništa Srbije iz 2013. godine pokazali su da je svaka druga odrasla osoba bila prekomerna uhranjena, a da je 14 odsto dece i adolescenata gojazno. Povećanje broja gojaznih osoba iniciralo je uključivanje države u rešavanje ovog velikog javnozdravstvenog problema. U izradi programa prevencije učestvovali su Udruženje za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije i Ministarstvo zdravlja. Glavni ciljevi programa su promocija zdravog načina života i unapređenje zdravlja celokupnog stanovništva i smanjenje učestalosti gojaznosti dece, mladih, odraslih i starijih osoba.

Pročitajte još: Uskoro Nacionalni program za prevenciju gojaznosti

Kako se navodi u uredbi, među prioritetnim oblastima za akciju je i “unapređenje saradnje sa proizvođačima hrane u cilju proizvodnje zdravijih proizvoda - razvoj akcionih planova za uvođenje mehanizma za smanjenje sadržaja soli i šećera, ograničenje sadržaja zasićenih masti i eliminaciju transmasti u proizvodima lokalnih proizvođača, kao i sertifikacija hrane u slučaju potrebe”.

Iako je fizičko vaspitanje sastavni deo nastavnih planova i programa u vrtićima i školama, neophodno je unaprediti ga. Tako se u uredbi navodi da deca i mladi od pet do 18 godina svakodnevno treba da imaju 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti. Program predviđa da do 2025. godine bude povećan broj fizički aktivne dece, omladine i odraslih osoba.

- Inicijativa za izradu i primenu zakonske regulative radi ograničenja reklamiranja hrane bogate šećerima, solju, zasićenim mastima i transmastima, pre svega namenjene deci i mladima, u skladu su sa preporukama Evropske mreže sa smanjenje marketinškog pritiska na decu - piše u uredbi. - Potrošači imaju pravo na potpune i tačne informacije o hranljivoj vrednosti i sastavu hrane, pa su ciljevi definisanje kriterijuma za označavanje i deklarisanje hrane i posebno označavanje zdrave i nezdrave hrane.

Pročitajte još: Gojaznost zbog nezadovoljstva

Nacionalni program predviđa i unapređenje ishrane dece u predškolskim ustanovama i školama, kao i odraslog stanovništa na radnom mestu. Promocija zdrave ishrane u obdaništima podrazumeva izradu nacionalnih nutritivnih preporuka za decu uzrasta od tri do sedam godina, kao i pokretanje inicijative da se ograniči, odnosno zabrani reklamiranja hrane bogate šećerom, solju i zasićenim mastima. Planira se i uvođenje šeme zdravih obroka korišćenjem različitih boja, kako bi zdrava hrana bila lako prepoznatljiva.

Gojaznost je danas najčešći poremećaj ishrane i Svetska zdravstvena organizacija ju je proglasila najvećim neprepoznatim javnozdravstvenim problemom. Znatno povećava rizik za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, bolesti koštano-zglobnog sistema, steriliteta, depresije, ali i životno ugrožavajućih oboljenja kao što su infarkt srca, moždani udar, zloćudni tumori organa za varenje, dojki i materice. Ova oboljenja su uzrok najvećeg morbiditeta i mortaliteta, ali i znatno smanjuju radnu sposobnost stanovništva i u našoj zemlji.

Mnogobrojne studije, stoji u uredbi, pokazuju pozitivne efekte lečenja gojaznih osoba. Redukcija početne telesne mase za pet do deset odsto dovodi do sniženja nivoa šećera i holesterola u krvi, a snižava se i krvni pritisak.

ŠTA SU PREDUZELE SUSEDNE ZEMLjE

NEKI naši susedi preduzeli su pojačane mere za sprečavanje gojaznosti. Tako je slovenački javni servis prošle godine usvojio stroga pravila, po kojima je zabranjeno reklamiranje čokolada, bombona i drugih poslastica, kao i nezdrave hrane, u terminima kada deca i mladi najčešće gledaju televiziju.

Prema novom pravilniku o ishrani u osnovnim, srednjim školama, predškolskim i specijalizovanim ustanovama, iz svih škola na prostoru Kantona Sarajevo biće izbačeni automati sa slatkišima i gaziranim sokovima, a biće zabranjena i prodaja pomfrita i čipsa. Krofne, paštete, viršle i kobasice na školskom jelovniku biće dva puta mesečno, a voće će svakodnevno biti na meniju.