Naš pasoš dobilo 2.200 stranaca

U POSLEDNjIH pet godina je blizu 2.200 ljudi tražilo pasoš Republike Srbije, što je gotovo za trećinu više u odnosu na period do 2013. godine. Iako u Ministarstvu unutrašnjih poslova kažu da ne vode evidenciju o broju podnetih zahteva za sticanje državljanstva po nacionalnosti, srpsku putnu ispravu, pored građana iz bivših republika SFRJ, najviše traže stranci iz Azije, zapadne Evrope...

Stranci uzimaju srpsko državljanstvo uglavnom zbog brakova s “našima”, ali nisu retki ni oni koji to rade zbog školovanja ili posla.

- Zakonom o državljanstvu Republike Srbije predviđeno je da se državljanstvo naše zemlje stiže poreklom, rođenjem, prijemom i po međunarodnim ugovorima - navode u MUP.

Da bi jedan stranac postao naš sunarodnik, potrebno je da bude punoletan i poslovno sposoban. Osim toga, pre podnošenja zahteva mora da ima najmanje tri godine prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije, otpust iz stranog državljanstva, kao i potpisanu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom. Na “crvenu knjižicu” se čeka između 30 i 60 dana.

Pročitajte još: Srpsko državljanstvo dobilo 345 stranaca

- O zahtevu za izdavanje putne isprave nadležni organ je dužan da se izjasni u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, odnosno 60 dana ako je zahtev podnet preko diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije - kažu u MUP.

Pasoš se izdaje u periodu od dva do tri dana kada je u pitanju Beograd, i do sedam dana u unutrašnjosti. Ipak, mnogi poznati stranci su dobili srpsko državljanstvo po skraćenom postupku, jer imaju određen ekonomski, kulturni, sportski ili naučni značaj za Republiku Srbiju. U takvim slučajevima, umesto MUP, odlučuje srpska vlada.

U poređenju s propisima za prijem u državljanstvo drugih zemalja, srpski spadaju u liberalnije. Na rang-listi pasoša, urađenoj prema broju zemalja u koje vlasnik može da ide bez vize, Srbija je zauzela 41. mesto u svetu, jer isprava omogućava slobodan odlazak u 119 zemalja, rezultati su “Henli pasport indeksa” za 2018. godinu.

Pročitajte još: Srpski pasoš mami svetske bogataše

Pročitajte još: Rejf Fajns postao Srbin

Da se postupak dobijanja isprava ne odvija tako brzo, čak i kad su poznati u pitanju, pokazuju primeri Arnoa Gujona i pokojnog reditelja Timotija Džona Bajforda. Francuski humanitarac Gujon je čekao više od decenije na srpsko državljanstvo, iako je deset godina imao organizaciju “Solidarnost za Kosovo” i ženu Srpkinju. Bajford, reditelj kultnih dečjih emisija “Neven” i “Poletarac” i jedan od osnivača programa za najmlađe na RTS, na pasoš Srbije je čekao 33 godine, iako je sve vreme živeo u Beogradu, sa suprugom Srpkinjom i decom.

Bivšoj srpskoj snahi, poznatoj manekenki Adrijani Limi, pred kamerama su obećali srpski pasoš i državljanstvo. Međutim, putnu ispravu sa srpskim grbom lepa Lima nikad nije dobila jer je razvod od košarkaša Marka Jarića bio brži od naše administracije.

MEŠANjE POJMOVA

OD 1. oktobra u domaću putnu ispravu se umesto “srpsko” u rubriku državljanstva upisuje “državljanstvo Republike Srbije”.

Ovu promenu tražila je Stranka za Sandžak, koja je insistirala na tome da se pridevom “srpsko” krše prava manjinskih naroda u Srbiji. Mnogi građani, međutim, kažu da se ovde radi o mešanju pojmova državljanstva i nacije:

- U Srbiji se, kao i u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj..., državljanstvo naziva srpsko, francusko, nemačko. To se odnosi i na Rejfa Fajnsa ili Klea, ali to ne znači da su oni sada Srbi a ne Englez i Brazilac.