Čiji su medicinari s Kosova

OKO 600 radno angažovanih zdravstvenih radnika sa Kosova, među kojima sestre, lekari i tehničari, koji godinama žive i rade raspoređeni po centralnoj Srbiji, još nemaju rešen radni status. Iako godinama rade u Srbiji i dalje su na platnom spisku zdravstvenih centara iz kojih su došli zbog čega su, tvrde, svakodnevno izloženi strahu od gubitka posla. Neki širom Srbije rade i punih 18 godina. Pre dve godine su potpisali saglasnost da će se vratiti na KiM, sada kažu iz straha od otkaza, a ima i onih koji nemaju gde da se vrate.

Kako bi Ministarstvo zdravlja što pre ispunilo obećanje koje im je dato pre dve godine, zaposleni su se obratili načelnici Nišavskog okruga Dragani Sotirovski da posreduje u razgovoru sa resornim ministrom.

U Nišu radi oko 100 ljudi sa nerešenim statusom, a u celoj Srbiji 599. Udružili su se tražeći prihvatljivo rešenje.

- U ustanovama gde smo angažovani za svaki problem dobijemo odgovor: "Vi niste naši radnici", pa se pitamo čiji smo mi radnici - čulo se na skupu u Nišu.

PROČITAJTE I: Lekari, odgovorite: Hoćete li na KiM?

Kažu da ne primaju duple plate, već iste kao i njihove kolege koje nisu sa Kosova, ali bez plaćenog noćnog rada, putnih troškova i sa manje slobodnih dana. Tvrde i da nije tačno da primaju plate a da nisu na poslu.

- Već dve godine dobijamo obećanja da ćemo biti "preuzeti" tu gde radimo, ali to se nije desilo - kaže Ivana Kujundžić koja trenutno radi u KBC "Zvezdara".

Ona podseća da su pre dve godine radnici pozvani da potpišu saglasnost da će se vratiti da rade na KiM ukoliko postoji potreba za tim, što su gotovo svi potpisali iz straha da će dobiti otkaze ako saglasnost ne potpišu.

- Meni je kuća zapaljena u Kosovu Polju. Tamo žive mahom Albanci. Samohrana sam majka dvoje dece, a u Nišu sam podigla kredit i kupila stan. Ne smem da dozvolim da izgubim posao ni po cenu da moram da se vratim dole, ali se pitam kako da se vratim i gde? U koju školu bih upisala svoju decu? U albansku? - pita se jedna od radnica koja je 18 godina angažovana u niškom Kliničkom centru.

- Posle bombardovanja punih osam godina radila sam na Kosovu, putovala sam svakog trećeg dana, kod kuće sam ostavljala malu decu. Putovali smo kombijem, rizikovali, u nekoliko navrata bilo je pitanje života i smrti. Jednom nas je kombi sve istovario nasred puta ispred granice, pa smo morali kroz šumu da bežimo i da se krijemo, dok ne naiđe drugi kombi - kaže radnica koja radi u niškom Domu zdravlja.

Od stotinak radnika u Nišu, najviše ih je angažovano u Kliničkom centru, njih sedamdesetak.