Nema panike zbog zračenja gromobrana

RADIOAKTIVNI gromobrani koji se nalaze na 632 zgrade u Srbiji zakonom su zabranjeni i morali su da budu uklonjeni pre dve godine. Ipak, oni nemaju takvu jačinu zračenja koja bi u normalnim okolnostima mogla da ugrozi zdravlje ljudi. Radioaktivni gromobrani mogli bi da budu opasni ako bi osoba više nedelja bez prestanka bila u neposrednoj blizini tog izvora zračenja. Ovakav slučaj nije zabeležen u praksi, tako da ne treba praviti paniku zbog opasnosti od njih.

Ovo, za "Novosti", kaže Đorđe Lazarević iz laboratorije Instituta "Vinča", koja demontira gromobrane sa izvorima jonizujućeg zračenja. On dodaje da i preostale gromobrane treba ukloniti i bezbedno uskladištiti, jer je izlaganje zračenju moguće ukoliko je gromobran oboren, oštećen ili nakrivljen.

- Radioaktivni gromobrani su projektovani tako da ne utiču na populaciju - tvrdi Lazarević. - Snop radioaktivnih zraka od izvora iz gromobrana u obliku konusa nikada ne prolazi kroz objekat. Postoje minimalna refleksija snopa iz vazduha i oslabljeni snop kroz oklop gromobrana. Sve to je uzimano u obzir prilikom projektovanja gromobranske zaštite sa radioaktivnim gromobranima. Ali važno je da demontažu rade isključivo osposobljeni stručnjaci.

PROČITAJTE JOŠ - OPREZ: Gromobrani zrače celu Srbiju!

Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja je prebrojala ovakve gromobrane i čak o svom trošku uklonila sedam takvih sa škola, vrtića i javnih ustanova, što je koštalo oko dva miliona dinara. Uklanjanje ovakvih gromobrana je isključivo obaveza vlasnika zgrada na kojima se nalaze. Demontiranje je počelo još osamdesetih, a poslednjih godina usledilo je zatišje, jer su ostali uglavnom još na stambenim zgradama ili preduzećima koja su ugašena, u restrukturiranju su ili stečaju, a uklanjanje i skladištenje su skupi.

- U našoj zemlji postavljeno je ukupno 3.400 ovakvih gromobrana - kažu u Agenciji. - Posle poslednjeg zakonskog roka za uklanjanje koji je istekao 23. maja 2014. godine, ostalo ih je 800, a danas ih je za još 168 manje. Tako ih je na privrednim objektima ostalo 345, na javim ustanovama 34, stambenim zgradama 72, a na poljoprivrednim objektima 178. Ukoliko je firma u postupku stečaja, obaveza je na njoj do brisanja iz registra. Nakon toga, potrebno je, uz aktivno učešće lokalne samouprave, rešavati ovaj problem.

Skidanje, bezbedno skladištenje i postavljenje novog gromobrana košta oko 3.000 evra, a više od 50 odsto svih radioaktivnih gromobrana nalazi se baš na objektima firmi u stečaju i restrukturiranju.

- Tamo gde nema titulara, u narednom periodu ćemo sa lokalnim samoupravama rešavati ove probleme - kaže, za "Novosti", Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine. - Ne znam da je ikada neko privredno preduzeće platilo kaznu jer nije u roku uklonilo gromobrane.

Ministar Trivan napominje i da je ovaj problem u Beogradu rešen.

Inače, po Zakonu o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, za nepridržavanje odredbi zakona predviđena je novčana kazna za pravno lice u iznosu od milion i po do tri miliona dinara, a za preduzetnika od 250.000 do 500.000 dinara.

Goran Trivan

Među tri opštine koje imaju na svojoj teritoriji najveći broj ovakvih gromobrana, osim Kikinde sa 40 i Bečeja sa 39, nalazi se i Pančevo sa 32.

PROČITAJTE JOŠ - Koliko smo svi tačno ozračeni?

- Svi takvi gromobrani u Pančevu nalaze se isključivo na napuštenim poljoprivrednim gazdinstvima koja su odavno u stečaju - kaže Zdenka Miljković iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine Pančeva. - Uklanjanje gromobrana je nadležnost Ministarstva zaštite životne sredine, a u Pančevu smo ih od 2009. godine skinuli sa svih javnih i stambenih objekata. Pošto vlasnici moraju da plate uklanjanje, a sa firmama u stečaju je to teško realizovati, verujem da će Ministarstvo pronaći način da reši taj problem.

PROČITAJTE JOŠ - NS: Radioaktivni gromobrani moraju s krovova

BAČEN U ŠUT

PROBLEM se javlja kada se stub koji nosi gromobran nakrivi ili padne, ili kada gromobrani nisu obezbeđeni. Recimo na krovovima zgrada zbog mogućeg nadziđivanja potkrovlja ili na napuštenim objektima - kaže Đorđe Lazarević. - Takvih problematičnih gromobrana bilo je u proseku jedan godišnje. Pamtim slučaj kada je gromobran danima visio i snop bio usmeren nadole. Iako je u najkraćem roku demontiran, moglo je doći do nepotrebnog izlaganja zračenju ljudi. A jednom su radnici prilikom rušenja privatizovane fabrike isekli gromobran i radioaktivni izvor bacili sa gomilom šuta.

BROJKE

* 3.000 evra za skidanje i postavljanje novog gromobrana
* 40 radioaktivnih gromobrana samo na području Kikinde