Internet zavisnika sve više na lečenju

“FEJSBUK”, “Instagram”, “Vots-ap”, “Vajber”, onlajn igrice ili onlajn kockanje, “pametni telefoni” i internet zabava, prosečnom stanovniku Srbije dnevno oduzimaju oko pet sati. Mladima i više. Početak života mlađe generacije ne meri se više odrednicom “pre” i “posle” Hrista, već “pre” i “posle” “Gugla”. U eri digitalnih tehnologija sve je više onih koji prelaze granicu, i na globalnoj mreži provode sate i sate, zapostavljajući realan život.

Upravo takvi, bez obzira na godine, sve češće traže savet i pomoć u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici, u Beogradu. Ne postoji evidencija koliko ljudi im se do sada zbog ovih problema javilo. Mada broj raste, kako kažu, on je i dalje daleko manji od broja onih kojima je pomoć zaista potrebna.

PROČITAJTE JOŠ: Mladima važniji internet nego san

- Mnogi ne prepoznaju svoju strast prema virtuelnom svetu kao zavisnost, ali dosta je i onih koji se plaše da nam se jave misleći da će biti stigmatizovani kao zavisnici - kaže prim. dr Mira Kovačević, predsednik Republičke stručne komisije za prevenciju i kontrolu bolesti zavisnosti Ministarstva zdravlja i direktor ove bolnice.

PROČITAJTE JOŠ: Trogodišnjaci internet zavisnici

Prema njenim rečima, kod alkoholizma postoje test-pitanja koja će vam odgovoriti da li je neko alkoholičar. Ona se mogu primeniti i na sve druge oblike zavisnosti, pa i na zavisnost od interneta, odnosno igrica i društvenih mreža. Pitanja su: da li je to prva stvar na koju ujutro pomislite da biste hteli da radite; da li ste i sami pomislili da treba da smanjite konzumiranje; da li zbog toga zapostavljate druge važne stvari u životu (učenje, kućne obaveze, posao, druženje...); da li su vam drugi skrenuli pažnju da preterujete u konzumiranju i da li vam to opominjanje smeta?

Specijalna bolnica uglavnom pruža pomoć punoletnima, ali u okviru Savetovališta i Centra za mlade obraćaju im se i petnaestogodišnjaci. Uglavnom se javljaju roditelji koji su ubedili svoju decu da potraže pomoć, ali i prijatelji, partneri ili bračni drugovi. Otkad se podmladak “preselio” na “Instagram”, stariji su ostali “prikovani” za “Fejsbuk”, zapostavljajući zbog njega poslovne i kućne obaveze. Ponekad je ova opčinjenost toliko snažna da se i ona može podvesti pod zavisnost.

- Društvo je pogođeno epidemijom korišćenja “smart telefona”, tableta i interneta generalno. Ljudi se sve češće onlajn kockaju jer im je to komfornije. Niko ih ne vidi, ne polažu nikom račune, ne izlaze iz kuće. Na društvenim mrežama mogu da budu ono što bi želeli da budu u stvarnom svetu. Komunikacija je lagodnija kada se dopisujete nego kada sa nekim uživo pričate, jer ne morate da ga gledate u oči, ne frustrira vas njegova reakcija - kaže naša sagovornica.

Ljudi su danas sve usamljeniji, a kroz virtuelnu komunikaciju stiču iluziju da se “druže”:

- Živimo u veku zavisnosti, kada je uobičajeni prizor da i stari i mladi na ulici, dok čekaju prevoz ili se voze, u kafiću, za porodičnim ručkom ili u krevetu, drže “pametne telefone”. Ujedno, ovo je vek narcizma i egocentrizma, u kom smo previše posvećeni spoljašnjem izgledu. Društvene mreže su prepune “selfi” slika. Devojčice, devojke i žene puće usta, a dečaci i muškarci “reklamiraju” svoje bicepse iz teretane.

Poseban problem je što roditelji isuviše rano dopuštaju deci da odlučuju a da još nisu zrela za donošenje odluka (od toga šta će da jedu do toga da li žele ili ne žele da rade ovo ili ono). Vremenom, autoritet roditelja sasvim bledi, pa kad deca dođu do stadijuma zavisnosti, npr. od igrica, roditelj ih teško privoli na saradnju i traženje pomoći.

Specijalnoj bolnici se ponekad s tim problemom javljaju i studenti.

- Imali smo slučaj momka koji je završio matematičku gimnaziju i upisao fakultet, da bi odjednom stao jer se nije osećao dovoljno spremnim. Po 12-16 sati provodio je pred kompjuterskim monitorom, da bi se spremio, “skidajući” sa mreže sve i svašta - od matematičkih problema do igrica. Na terapiji smo postigli dogovor da vreme za igrice smanji na šest sati. Kada je ponovo došao, ispostavilo se da šest sati igra igrice, a preostalih šest na kompjuteru radi nešto drugo. Verovao je da je ispunio dogovor i ubrzo je odustao ne shvatajući da ima problem - kaže dr Kovačević.

- Kada roditelji kod dece ili jedan partner kod drugog primete prve znake zavisnosti od novih tehnologija, pomoć treba potražiti što pre jer će se tako problem lakše rešiti - poručuje dr Kovačević.

ISTRAŽIVANjE

JEDNO istraživanje “Masterkarda” pokazalo je da 97 procenata ispitanika u Srbiji svakodnevno pretražuje internet, 92 odsto šalje imejlove, 88 procenata koristi društvene mreže, 87 odsto četuje, a 81 procenat proverava vremensku prognozu.