Atomske tužbe za astronomske sume

OD kada je 2009. godine deo imovine oduzet Institutu "Vinča" i dodeljen novoosnovanom JP "Nuklearni objekti Srbije", ove dve kuće, koje dele i dvorište i objekte, nikako da u miru sarađuju. Spore se oko toga ko će da plaća struju, ko obezbeđenje, ko čime upravlja, a šta ko treba da plati.

I tako se "vuku" po sudovima, plaćajući milionske presude, troškove suđenja i advokatskih usluga. A svi ti milioni koji se troše na presude, honorare advokata i sudske takse uzeti su iz kase Ministarstva prosvete.

Detalji o sudskim sporovima navedeni su i u poslednjim izveštajima Državne revizorske institucije u ove dve kuće. Prema izveštaju DRI, "Vinča" je u 2016. godini rezervisala 21 milion dinara za sudske sporove.

- Institut nije usaglasio obaveze sa JP NOS za iznos od 75.216.000 dinara, odnosno u svojim poslovnim knjigama iskazuje obaveze u iznosu od 8.000 dinara, a utvrđeno je da JP NOS iskazuje potraživanja od 59.259.000 dinara, kao i potraživanja iz specifičnih poslova u iznosu od 15.965.000 dinara. Između Instituta i JP NOS vodi se sudski spor - navedeno je, između ostalog, u revizorskom izveštaju.

PROČITAJTE JOŠ - Burad iz hangara u Vinči - na livadi

Koren sukoba Instituta i javnog preduzeća je u nerešenim imovinskim odnosima. NOS je 2009. godine, na inicijativu tadašnjeg ministra nauke Božidara Đelića, osnovan tako što je deo imovine Instituta prebačen na upravljanje preduzeću, a u novoosnovani NOS prešao je i deo zaposlenih iz "Vinče". Tada je odlučeno da će javno preduzeće da upravlja radioaktivnim otpadom, a Institut da se bavi samo naukom. Međutim, do danas sva imovina, zgrade, reaktor, hangari i drugo vode se na Institut, iako deo koristi NOS.

- Prvi spor pokrenuo je NOS, tražeći da Institut plati deo troškova privatnoj firmi za obezbeđenje, jer obezbeđuje krug u kome se obe institucije nalaze - kaže naš sagovornik iz Vinče. - Kada je tužba na više od 20 miliona dinara postala pravosnažna, Institut je uzvratio tužbom na više od 50 miliona dinara, na ime troškova struje, grejanja i ostalih komunalija. Odnosi su veoma zamršeni, te je nemoguće napraviti valjane završne račune, u kojima će biti iskazani realna vrednost imovine i troškovi amortizacije.

Čelni ljudi obe institucije ne negiraju međusobne dugove i sudske sporove, ali kažu istovetno - sve su to nasledili i potrudiće se da sporove reše sa minimalnim troškovima.

- Postala sam direktor 13. decembra, tako da sam te sporove nasledila - kaže, za "Novosti", dr Milica Marčeta Kaninski, direktorka Instituta "Vinča". - Loši odnosi rukovodstava doveli su do tih sporova. Već sam o ovome razgovarala sa kolegom, direktorom JP NOS, i sigurna sam da ćemo problem rešiti, da ćemo se obostrano odreći kamata i naći način da okončamo te sudske procese.

PROČITAJTE JOŠ - Osumnjičen da je objavio fotografije radioaktivnog otpada iz Vinče i dobio otkaz: Bez posla zbog osvete

Slaže se sa tim i Dalibor Arbutina, v. d. direktora JP "Nuklearni objekti Srbije".

- Međusobne tužbe pisane su u nekom prethodnom periodu i sada zajedničkim snagama radimo na ispravljanju grešaka iz prošlosti bivših rukovodstava - objašnjava Arbutina. - Tužbe i presude zatekle su me i potiču iz perioda kada se preduzećem upravljalo protivno svim pravilima dobrog upravljanja.

Arbutina dodaje da uprave ulažu zajedničke napore da u budućnosti ne dođe do slične situacije.