Vitalij Tarasjev: Verujem u duhovni preporod bratskih naroda

TELEVIZIJSKE serije i filmovi tokom proteklih nedelja snažno animiraju našu i svetsku javnost time šta se tačno pre jednog veka dogodilo u Rusiji. Mnoge priče iz prošlosti, prenete na ekran, izazivaju nedoumice, pa i veoma negativne reakcije. Sadašnje generacije, koje nisu imale predstavu o tome šta se zaista zbivalo tokom tog perioda, na osnovu ovakvih prikaza stiču sasvim krivu sliku o istorijskim činjenicama.

O tome razgovaramo sa starešinom Crkve Svete Trojice Vitalijem Tarasjevom, koji pripada petoj generaciji sveštenika Ruske pravoslavne crkve. On odmereno pokušava da protumači sve ono što se događalo tokom početka 20. veka.

- Ove godine navršava se vek od početka Oktobarske revolucije, velike tragedije koja je zadesila ruski narod i državu - kaže za “Novosti” otac Tarasjev. - Iduće godine je i stogodišnjica ubistva cara Nikolaja Drugog i njegove porodice. Ta dva događaja, koja imaju veliki značaj za razvoj Rusije, njenog društva i Pravoslavne crkve, zaokupirala su mnoge ljude koji sagledavaju te događaje i prolaze kroz njih, ali i one iz našeg šireg okruženja.

REVOLUCIJA, prema njegovim rečima, predstavlja veliku tragediju, ne samo tokom svog trajanja nego i posle toga. Donela je stravičnu represiju i oskrnavila ideju da se stvori srećno društvo.

- Nažalost, izrodila je situaciju da su izvršioci osećali da takva ideja apsolutno opravdava zločin. Ubijali su ljude koji nisu najjasnije, niti svesno, izrekli stav o tim pitanjima.

Oktobarska revolucija je trebalo da bude surova istorijska učionica cele generacije ruskog naroda. Na osnovu tog gorkog iskustva, Rusi treba da grade društvo i svoju državu. To je, kako nam ukazuje otac Tarasjev, stav mnogih odgovornih zvaničnika.

- Samo izdignuvši se iz tih događaja Rusija može da ide napred. To kažemo zato što se često dešava da se u takvim analizama ljudi nesvesno stavljaju na jednu ili drugu stranu. I opet se prave tabori, raskoli u društvu, plodno tlo za bratoubilački rat. Sa tim crkva ne može da se složi, niti u tom pravcu vaspitava vernike.

Govoreći o tom prevratu, otac Vitalij podvlači paralelu sa biblijskom pričom o borbi između Davida i Golijata.

- Neprijatelji koji nas gledaju sa strane, kao i ljubomorni ljudi, uvek postoje - priča otac Tarasjev. - Mnogi koji proučavaju ekonomska kretanja i razvoj država u svetu kažu da je početkom 20. veka Rusija bila najperspektivnija. To je izazivalo ljubomoru. Kada postoje konkurenti na polju odnosa između većih i snažnijih svetskih sila, nesreća u koju može da zapadne konkurent se podstiče.

Oktobarska revolucija je "izbrisala" Rusiju kao državu i uništila carsku porodicu Romanov

OTAC Vitalij se osvrnuo i na najnovija umetnička dela domaće i strane produkcije.

- Nedavno je emitovan film “Matilda”, koji navodno govori o životu cara Nikolaja Drugog, a u Srbiji je aktuelna serija “Senke nad Balkanom”. Oni skrnave, u jednom slučaju, lik cara Nikolaja Drugog, a u drugom sve one Ruse koji su sticajem okolnosti došli na ove prostore dvadesetih godina prošlog veka. A oni su ostavili ogroman umetnički i naučni trag u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a potonjoj Jugoslaviji.

Otac Vitalij je siguran da život filma “Matilda” nije slučajno počeo uoči obeležavanja stogodišnjice ubistva carske porodice, a Rusi su to shvatili.

- Cilj je napraviti raskol u ruskom društvu dok je u procesu duhovnog preporoda, koji traje i koji je mukotrpan, kome treba mnogo ljubavi, požrtvovanja i snage da bi naša deca i unuci imali pozitivne posledice. To je kontraproces.

Prema sudu oca Tarasjeva, s druge strane, “Senke nad Balkanom” imaju delom za cilj da naruše dobre odnose Rusa i Srba.

- Gledaoci nisu glupi. Sve može da se uvije u fikciju i umetničku slobodu, ali ni ruski narod nije toliko naivan. On sada sagledava drugačije sovjetsku revoluciju nego što je pre pola veka. Verujem u pozitivan duhovni razvoj oba naroda, ovo je samo faza na putu duhovnog preporoda koji treba da prođemo.

RUSKU emigraciju u Srbiji činili su ljudi koji nisu doneli materijalno bogatstvo, jer ga nisu imali ni u carskoj Rusiji. To je bio krem inteligencije, visokoobrazovani ljudi, inženjeri, naučnici i umetnici. Kao takvi su došli u Beograd i srpski narod ih je dočekao raširenih ruku.

- Bio je to značajan, krajnje pozitivan događaj u odnosu srpskog i ruskog naroda, koji potvrđuje ono što postoji i u jednima i u drugima - Sveto jevanđelje. To je potreba da pomognemo drugome onda kad mu je to nephodno, a baš u trenutku kada je i nama samima teško - ističe otac Vitalij Tarasjev.

On podseća da je Srbija bez trećine muškog stanovništva dočekala oslobođenje. Bilo je to teško vreme.

- Prva istorijska istina i pravda koja je trebalo da se čuje na ovim prostorima o ruskim izbeglicama čula se tek devedesetih godina prošlog veka - priča ovaj sveštenik. - Tek u poslednjih deceniju i po počeo je da se neguje odnos prema onima koji su utkali sebe u izgled Beograda.

PAD MORALNIH VREDNOSTI

OVE godine ruski patrijarh Kiril i predsednik Putin su zajedno otkrili spomenik žrtvama represije u Moskvi, podsetio nas je otac Vitalij.

- Tada je Putin rekao da ne postoji ni delić ruskog društva koji nije bio zahvaćen represijom. Patrijarh je podsetio da je moralni pad omogućio da se toliko duboko naruši sistem vrednosti, pa je bilo moguće izvesti revoluciju. Ona je sa sobom donela ogroman broj žrtava - objasnio je starešina Ruske crkve.

BEOGRAD I SVET

AKO pogledamo prepisku ruskih izbeglica iz Beograda, Pariza, Londona i Praga, videćemo da Rusi svedoče da je najtopliji doček bio u kraljevini pod Aleksandrom Karađorđevićem. Ti ljudi su ovde dali sve od sebe da obnove srpski narod posle ratova.

DVOSTRUKI STANDARDI

ODNOS planetarne politike i savremenih događaja nije lako podvesti pod ista merila.

- Politika dvostrukog standarda, koji su na ovim prostorima najčešće tumačeni, nije potpuno jasna pravdoljubivim posmatračima - objašnjava otac Tarasjev. - Tako je i kada je reč o bombardovanju Jugoslavije, koje je učinjeno bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Ono što je dozvoljeno za nekoga - za nas nije. Taj faktor spoljašnjeg neprijatelja i negativnog uticaja je nešto sa čime se susrećemo i mi Rusi, a često i vi Srbi, posebno u tom svetlu.

Da bi svet mogao da se izvuče iz toga, najpre treba sagledati širu i dublju istoriju ljudskog roda.

- Ono što se danas dešava sa moralom i etikom u svetu upozorava nas, s obzirom na veliki broj onih koji se izjašnjavaju kao vernici, da bi čovečanstvo duhovnu snagu koju ima trebalo da razvija.