Izvršitelje najčešće angažuju obični građani

JAVNE izvršitelje najčešće, čak u 90 odsto slučajeva, angažuju građani sa potraživanjima iz radnog odnosa, zatim samohrani roditelji koji ne mogu da naplate alimentaciju, kao i ljudi sa potraživanjima za naknadu štete. Ima dosta potraživanja i malih i srednjih preduzeća, kaže, za "Novosti", Aleksandra Trešnjev, predsednica Komore javnih izvršitelja.

Za pet godina, koliko postoje, izvršitelji su imali u radu oko dva miliona predmeta. U njihovim rukama nedavno je završilo oko 1,7 miliona predmeta starijih od 10, pa i 20 godina. U zavisnosti od faze u kojoj su se nalazili, izvršitelji su nastavljali da sprovode postupke i deo je već okončan.

* Zašto je onda odijum javnosti toliki? Izvršitelji su se posebno našli na meti posle prinudnog iseljenja beogradske porodice Petrović, sa dvoje male dece...

- Javni izvršitelji sprovode izvršni postupak, a on postoji od kada je sudova i presuđivanja. Nemamo nijedno ovlašćenje više nego što su imale izvršne sudije. Promenila se samo ažurnost u postupanju i verovatno je zato odjednom izvršenje postalo glavna tema. Ljudi su se suočili sa sistemom koji sprovodi sudske odluke u raznim okolnostima, uključujući i okupljanje građana tokom izvršenja. Ali sudska odluka se mora sprovesti.

PROČITAJTE JOŠ: Arhiv se seli u Svetosavski dom

* Čak i kada je nepravedna?

- Izvršitelji ne odlučuju o osnovanosti sprovođenja izvršenja. Odluku o tome donosi sud. Oni samo tehnički realizuju ono što piše u rešenju suda. Izuzetak su jedino komunalna potraživanja.

* Šta bi se desilo da izvršitelj u slučaju porodice Petrović nije postupio po sudskoj odluci?

- Izvršni poverilac bi mogao protiv njega da podnese pritužbu Komori javnih izvršitelja i Ministarstvu pravde, pa bi bio pokrenut disciplinski postupak. Poverilac bi tužbom mogao da zahteva i naknadu štete.

* A šta će se desiti ako iseljena porodica dobije spor pred Ustavnim sudom?

- Mogli bi da angažuju istog izvršitelja i koleginica bi u jednako ažurnom postupku namirila i njihova potraživanja.

* Da li su veliki sistemi ili tajkuni zaštićeni od prinudnog izvršenja?

- Ukoliko postoji pravosnažna izvršna sudska presuda, veliki sistem ne može da bude zaštićen od izvršenja. U žiži javnosti našao se slučaj radnika koji su naplaćivali potraživanje od jedne korporacije. Čak su popisana i prodata službena vozila i jedino zahvaljujući efikasnosti javnog izvršitelja radnici su namireni pre nego što je preduzeće otišlo u stečaj. Taj slučaj nije jedini.

* Šta je sa onima koji zaista nemaju novca da namire dug?

- Zakon o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) štiti imovinu i novac koji su nužni za život izvršnog dužnika i njegove porodice. Kad god se u izvršnom postupku utvrdi nemaština dužnika, postupak se obustavlja i potraživanje ne biva naplaćeno. ZIO ograničava i sprovođenje na pojedinim pokretnim stvarima, izuzimajući ih iz izvršenja, baš kao i delove primanja, odnosno pojedinih kategorija primanja, nužnih za zadovoljenje osnovnih potreba.

* Na meti kritika su i veliki troškovi izvršenja?

- Svaki sudski postupak ima troškove, pa tako i izvršni. Njihova visina je propisana javnoizvršiteljskom tarifom koju donosi ministar pravde, a iznos prevashodno zavisi od dužnika, odnosno njegove saradnje u postupku namirenja duga. Ako neko plati dugovanja po rešenju o izvršenju u paricionom roku (rok za dobrovoljno plaćanje), plaća samo polovinu iznosa. Ali ako ne želi i neće da primi sudsku odluku, ni da se odazove pozivu na dogovor, troškovi progresivno rastu.

* Da li je bilo političkog ili drugog pritiska na izvršitelja da "ne dira" određene dužnike?

PROČITAJTE JOŠ: Peticija: Doživotni zatvor podelio stručnjake

- Nemam takvih saznanja, a to su stvari koje je nemoguće sakriti.

* U kakvim okolnostima poslujete?

- Dobra okolnost je što se 95 odsto naših predmeta okonča u dobroj saradnji između poverioca, dužnika i javnog izvršitelja. Veliki problem je loša percepcija javnosti o tome šta radimo, a medijsko izveštavanje tu atmosferu podgreva. Pojava izvršitelja doprinela je da se promeni svest građana i poboljša finansijska disciplina. Procenat dobrovoljne naplate komunalnih usluga premašio je 95 odsto.