Od lutrije - novac žrtvama?

OSIM pravne, zdravstvene, psihološke i savetodavne pomoći, sve žrtve krivičnih dela u Srbiji (pljačke, silovanja, razbojništva, nasilja i drugih) trebalo bi da dobiju i finansijsku naknadu. Ovu obavezu propisuje Direktiva o žrtvama EU, čije standarde Srbija mora da ispuni u okviru pregovaračkog poglavlja 23.

Još nije izabran model finansiranja, a u nedavnom izveštaju koji je finansirala Svetska banka preporučeno je nekoliko opcija: izdvajanja iz prihoda od igara na sreću, doplate za ugovore o osiguranju (npr. za automobile i imovinu), izdvajanja iz naplaćenih mandatnih kazni, smanjenje zarade zatvorenika...

PROČITAJTE JOŠ: Polovina anketiranih sudija bi nosila togu

Procene su da oko 15 odsto Evropljana, uključujući i žitelje naše zemlje, godišnje postanu žrtve nekog krivičnog dela, koje može da ih uništi psihički, fizički, porodično... Godišnji troškovi u EU po tom osnovu premašili su 230 milijardi evra, pa je Unija, pre pet godina, usvojila Direktivu kojom se utvrđuju minimalni standardi podrške, prava i zaštite žrtava.

I u Srbiji je, po rečima ministarke pravde Nele Kuburović, predviđeno uspostavljanje mreže službi za podršku svedocima, oštećenima i žrtvama, u svim fazama postupka.

- Pružanje podrške žrtvama ostvaruje se propisivanjem posebnih procesnih pravila, da bi se smanjila ponovna viktimizacija žrtve, ali i posebnim pravima u postupcima za naknadu štete. Jedan od načina da se obezbedi finansiranje službi za podršku jeste prihod dobijen na osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, tj. oportuniteta - kaže Kuburovićeva.

Za dve godine iz ovih sredstava je oko 3,5 miliona dinara dobio Centar za zaštitu trgovine ljudima i 1,094 miliona Autonomni ženski centar. Otvorene su i službe za informisanje žrtava i svedoka u svim višim tužilaštvima, a zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, koji treba da bude usvojen, predviđa da žrtva krivičnog dela automatski ima pravo na besplatnu pomoć.

Međutim, izveštaj Svetske banke potencira i finansijsku naknadu za sve žrtve kriminala. U Finskoj se ona finansira iz državnog monopola nad kockom, u Britaniji od zarada osuđenika, u Francuskoj iz doplata za ugovore o osiguranju i prihoda od oduzete imovine proistekle iz kriminala.

Državna lutrija Srbije je prošle godine, kako se navodi u izveštaju, imala profit 1,6 miliona dinara, od čega je 40 odsto rezervisano za Crveni krst, osobe sa invaliditetom, zaštitu ranjivih grupa... Ipak, glavni profit dolazi od sportskog klađenja, koje je prepušteno slobodnom tržištu. Godišnji prihod od ovih licenci iznosi oko 12,5 miliona dinara, i tu ima mesta za izdvajanja za žrtve, smatraju tvorci izveštaja.

PROČITAJTE JOŠ: Opštinama nedostaju inspektori

Jedna od realnih opcija je i izdvajanje novca od naplate prekršaja, ali i smanjenje zarada zatvorenika. Ukoliko bi se naplatilo 30 evra po zatvoreniku mesečno, četiri najveća zatvora mogla bi da prikupe do 540.000 evra godišnje.

NE ZNAJU GDE DA TRAŽE POMOĆ

POMOĆ žrtvama krivičnih dela najčešće pružaju nevladine organizacije, a najviše njih opredelilo se za pomoć žrtvama nasilja, kaže Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva. Ova organizacija već dve decenije jedina pruža pravnu, savetodavnu i psihološku podršku svim oštećenima, ali ima problema sa stabilnim finansiranjem. Najveći problem je, kaže, što žrtve ne znaju kome da se obrate i kakva su im prava.