MERITOKRATIJA ZA DIREKTORE: Vlada utvrdila dva predloga zakona o obrazovanju

Kako se navodi u saopštenju vlade, Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa donošenje Nacionalnog okvira obrazovanja kao osnove za izradu novih nastavnih planova i programa.

Predlogom krovnog prosvetnog zakona uvode se i novine u sistemu upravljanja i rukovođenja ustanovama, pa će direktori biti birani isključivo na osnovu kompetencija, uz obaveznu obuku i licenciranje, imaće proširenu odgovornost, sigurniji radno-pravni status, a u penziju odlaziti sa 65 godina.

Pročitajte još: Brnabić: Nastavlja se bitka za znjanje

Kada je reč o upisnoj politici, predviđene su osnove za ocenjivanje i napredovanje učenika i stvaranje uslova za veći obuhvat dece obrazovanjem i brige za decu iz osetljivih grupa, dok je nastavnik autonoman u koncipiranju procesa nastave uz odgovornost za rezultat.

Istovremeno je povećana odgovornost nastavnika za kvalitet nastave, ocenjivanje i postupanje u slučajevima kršenja zabrana, nasilja i diskriminacije.

Pročitajte još: Šarčević o slučaju "Svetozar Miletić": Razrešenje direktora zasnovano na propustima

Proširena je odgovornost u oblasti zabrana u odnosu na nasilje i diskriminaciju, povećane su novčane kazne za propisane prekršaje , a uvode se i nove vaspitno i vaspitno-disciplinske mere, društveno koristan i humanitarni rad.

Predlog tog akta propisuje odgovornost roditelja, a predviđena je i mogućnost osnivanja opštinskih saveta roditelja, dok će ustanove imati pedagošku autonomiju u donošenju odluka o delu školskog programa, organizaciji rada i kalendaru.

Pročitajte još: Nismo rasisti, ali migrantska deca ne mogu u klupe sa našom

Ovim predlogom, dodaje se u saopštenju, stvara se osnov za elektronsku dokumentaciju i evidenciju rada škola.

Kada je reč o Predlogu zakona o visokom obrazovanju, predviđeno je da je uslov za rangiranje za upis u narednu studentsku godinu na teret budžeta 48 ESP bodova.

Takođe, taj akt predviđa formiranje Saveta poslodavaca na svakoj visokoškolskoj ustanovi, kako bi se uspostavila veza visokog obrazovanja i privede.

Predlogom zakona, navodi se u saopštenju, daje se prilika nastavnicima, istraživačima i studentima da osnivaju "spin-off" i "start-up" kompanije, kao i mogućnost angažovanja u nastavi eksperta iz privrede, kao predavača van radnog odnosa, a predviđa se i uvođenje kratkih programa studija i studija uz rad koji omogućavaju sticanje praktičnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada.

Kroz jedinstveni informacioni sistem prosvete uvode se registri akreditovanih studijskih programa, zaposlenih i studenata, kojima se dodeljuje Jedinstveni obrazovni broj za praćenje napretka u visokom obrazovanju i osnova za uvođenje novog sistema finansiranja.

"Predlogom zakona o visokom obrazovanju značajno unapređuje sistem akreditacije kroz osnivanje Nacionalnog tela za akreditaciju, uvode novi standardi, kao i postupak žalbe i procedure za izdavanje dozvole za rad i upis studenata tek nakon završene akreditacije", dodaje se u saopštenju.