Kad ostariš, svi ti okreću leđa

RADILA sam 20 godina u banci i preko noći ostala bez posla. Bez plate čekam starosnu penziju, a nijednog poslodavca ne zanima radno iskustvo kad čuje koliko imam godina. Treba li da se stidim svojih godina? A onda me u gradskom prevozu dočekaju komentari: "Opet ove babe prave gužvu.” Mrska mi je priča da su stari na grbači ovog društva, kada znam da penzioneri mahom izdržavaju porodice. U mojoj kući sam i domaćica i negovateljica, jer brinem i o nepokretnoj svekrvi. Uz sve, stignem da zaradim koji dinar peglanjem ili čišćenjem po kućama.

Priča Beograđanke Jovanke Stanimirović (59) tek je jedna u moru sličnih koje svedoče o diskriminaciji starih u Srbiji. U svakodnevnom životu, starije generacije će naići na mnoge zidove. Starijima od 65 godina bez redovnih primanja banke ne odobravaju kredite, ne mogu da dobiju ni osiguranje ako se negde zapute. Možda najviše boli baš ekonomski deo nepravde - trenutno je na tržištu rada više od 200.000 radnika starijih od 50 godina!

- A šanse da se zaposle i rade do starosne penzije svakako su minimalne, čak i kada su u pitanju poslovi za koje su kvalifikovani - kaže socijalni radnik Nadežda Satarić, iz organizacije "Amiti", koja se bavi problemima starih. - Upravo su godine njihova glavna kočnica! Boli ih što sami ne mogu da rade i ostvare penziju, ali i da gledaju svoju decu i unuke kako ne mogu da dobiju šansu za prvo zaposlenje. Većina penzionera danas, zato, veliki deo svojih zasluženih nadoknada, stečenih decenijskim radom, troši upravo na izdržavanje svojih potomaka.

PROČITAJTE JOŠ: Samo da ne moram kod lekara...

Prema rečima naše sagovornice, čest vid diskriminacije starih je pri korišćenju zdravstvenih usluga. Neretko se događa da starijim pacijentima posle teških operacija, nakon dve nedelje u bolnici, kažu da "nema indikacija za bolničko lečenje".

- Pošalju ih na kućno lečenje, iako ti ljudi često nemaju nikoga iz kruga porodice da im se nađe, a patronažnih službi je nedovoljno - prića Satarićeva. - Nema ni kapaciteta za palijativno zbrinjavanje umirućih pacijenata, a više od polovine ovih ljudi je starije od 80 godina. Zdravstvena zaštita je nedostupna i mnogim staračkim domaćinstvima ako u svom selu nemaju lekara, a do prve ambulante moraju da putuju kilometrima. O odnosu prema ljudima u zrelom dobu svedoči i podatak da se bakama i dekama koji imaju osam decenija operacija katarakte zakazuje za tri godine.

Ne čudi onda što se, prema poslednjim podacima, gotovo desetina pritužbi upućenih poverenici za zaštitu ravnopravnosti odnosila na diskriminaciju po osnovu starosti! Pre svega u oblasti rada i zapošljavanja, pružanja zdravstvenih usluga i u postupcima pred organima javne vlasti. Starosna diskriminacija je na čak četvrtom mestu - posle diskriminacije žena, Roma i invalida.

PROČITAJTE JOŠ: Olakšavaju starost po zapadnoj Srbiji

Kako Nadežda Satarić kaže, uzrok su predrasude o starijima - da je njihovo vreme prošlo, da su bespomoćni, senilni, manje vredni od mlađih, da i ne zaslužuju zdravstvenu negu, da su trošak za sistem i ekonomiju i da ništa ne doprinose budžetu. Koren predrasuda je nedovoljno razumevanje mladih, nekada zbog neznanja, a nekada zbog izraženog kulta mladosti.

- Stare treba da posmatramo kao aktivne i ravnopravne članove društva i da više cenimo doprinose koje su već dali i još uvek daju, kako svojoj porodici, lokalnoj zajednici, tako i društvu u celini - kaže naša sagovornica. - Trebalo bi pobrojati sve besplatne radne sate starijih žena koje se brinu o članovima svojih porodica sa invaliditetom. Svedoci smo da stari rade upravo poslove koje niko drugi neće, kao što su noćni čuvari ili prodavci sladoleda. Strašno je da, posle svega što preguraju preko svojih leđa, postanu poniženi i zaboravljeni i neretko se na kraju dogodi - da mimo svoje volje završe u domu za stare.

PREDRASUDE

SIGURNO je da čovek od 70 godina ne može da se bavi aktivno sportom kao što je mogao u svojim mlađim godinama, ali i on može mnogo toga, da trči maraton ili da vežba - kaže Nada Satarić. - Tek svaka četvrta osoba sa 65 ili više godina ima potrebu za podršku u samostalnom funkcionisanju u kući. Godine nisu presudne za sposobnost učenja i primanja novog znanja, već motivacija, stil učenja, praktična primena naučenog. Osoba stara 60 godina, u Srbiji, može da očekuje još 19 godina života, od kojih 16 godina života u zdravlju. Svaka deseta osoba starija od 65 godina pati od nekog oblika psihičke izmenjenosti.

PROČITAJTE JOŠ: Deca moraju da brinu o svojim roditeljima

DVA MILIONA STARIJIH OD 60

GOTOVO 1,3 miliona ljudi u Srbiji starije je od 65 godina. Starijih od 60 godinau Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ima skoro dva miliona. Ukupno je 106.951 stanovnik stariji od 85 godina. Prosečna starost stanovnika u Srbiji je 42,7 godina. Procene su da će do 2041. godine više od jedne četvrtine stanovništva Srbije činiti osobe starije od 65 godina, a posebno teška situacija biće u seoskim sredinama. Sa prosečnom starošću stanovnika od 41,6 godina, Srbija je jedna od najstarijih zemalja i to ne samo u evropskim već i u svetskim okvirima.