KOMENTAR: Gimnazija

GIMNAZIJU ovih dana može da upiše i đak sa nula bodova na maturi, tek pristigao sa popravnog iz fizike i matematike. Predviđeno je da se u gimnazije upiše 18.057 učenika, a ostalo je čak 1.233 mesta prazno. To je 40 odeljenja gimnazijalaca manje. A trebalo bi da ih svake godine bude više.

Aktuelna Strategija razvoja obrazovanja kaže da 40 odsto srednjoškolaca treba da ide u gimnazije, a u realnosti ih je skoro upola manje. Strategiji rok ističe za dve i po godine, a ni najveći optimisti ne veruju da će se ostvariti zacrtano. Ni simbolični ovogodišnji pokušaj povećanja upisnih kvota za 0,6 posto nije uspeo da privuče više đaka u klupe nekada elitnih škola.

Najbolji se i dalje grabe za bele mantile, pa su u medicinskim školama cela odeljenja popunili vukovci. A u gimnazijama prazna čak i elitna, dvojezična odeljenja. Fijasko su doživela čak i odeljenja za informatičke talente, koja su ostala poluprazna.

Jasno je i nastavnicima i prosvetnim vlastima da se nešto mora menjati, jer smo zacrtali i da visokoobrazovanih imamo 38,5 odsto. A gimnazija je škola koja najbolje priprema za studije!

Više je razloga što mali maturanti zaobilaze gimnazije - neki traže prečice do studija, pa biraju lakše škole. Mnogi nisu sigurni da će uopšte studirati. I sam ministar prosvete priznaje da nam je gimnazijski program isti kao pre pola veka. Đacima treba modernija škola. Baš zbog svega toga najavljena je reforma gimnazija. Ministar je obećao više primenjivih znanja, moderniji pristup gradivu, nove predmete, tematske pakete koje će učenici sami birati...

Već sledeće godine, kada će se mali maturanti upisivati u reformisanu gimnaziju, ministrov eksperiment biće na proveri. Broj upisanih u gimnazije pokazaće da li je uspeo!