Zaštita medicinara: Nema svako da plati čuvare

MERE za veću bezbednost zdravstvenih radnika, koje je Ministarstvo zdravlja počelo da uvodi prošle godine posle učestalih incidenata u zdravstvenim ustanovama - ubistva medicinske sestre Ljubinke Popović (55) u Domu zravlja u Šapcu, napada na doktore u GAK "Narodni front" i još nekim ustanovama - još nisu sprovedene do kraja. Pojačana je saradnja sa MUP, u mnoge ustanove uvedeno je i fizičko obezbeđenje, počelo je uvođenje panik-tastera, ali još ima ustanova kao što je Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu, gde su samo tokom jula napadnute tri medicinske sestre, koje nemaju čak ni portira. A, samo portire ima, na primer, Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj.

Medicinari u kliničkim centrima bolje su zaštićeni od svojih kolega u manjim bolnicama i domovima zdravlja, jer u velikim ustanovama uglavnom postoji fizičko obezbeđenje. Ovu vrstu zaštite zdravstvene ustanove plaćaju same, iz svojih prihoda, pa tako nisu sve u mogućnosti da je obezbede.

- Imamo 30 pripadnika obezbeđenja i svi su prošli neophodne obuke i imaju licence - kaže za "Novosti" Jelena Jarčević, pomoćnik direktora za pravna pitanja u KC Kragujevac. - Uz odobrenje poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, postepeno uvodimo i video-nadzor. Upravo smo ovih dana dobili odobrenje poverenika da se kamere postave i u Klinici za psihijatriju i Urgentnom centru. Verovatno će i kod nas biti uvedeni panik-tasteri, ali zvanično obaveštenje o tome još nismo dobili.

U Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije, zdravstvenoj ustanovi u koju svakoga dana dolazi između 700 i 1.000 pacijenata, među kojima ponekad ima i onih koji imaju neadekvatan odnos prema medicinskom osoblju, uvedeni su, osim video-nadzora, i panik-tasteri.

U Ministarstvu zdravlja, za "Novosti", kažu da su u cilju sprečavanja neželjenih događaja u zdravstvenim ustanovama preduzeli sve raspoložive mere u okviru svojih nadležnosti.

- Jedna od najznačajnijih mera je uvođenje panik-tastera u ambulantama i drugim prostorijama zdravstvenih ustanova, koji neželjene situacije sprečavaju u velikoj meri - navode u ministarstvu. - Panik-tasteri, kojima se alarmira obezbeđenje, odnosno policija, biće u narednom periodu uvedeni i stavljeni u funkciju u velikom broju zdravstvenih ustanova širom Srbije. Takođe, pojačana je saradnja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova u ovoj oblasti, a angažovane su i dodatne službe obezbeđenja, u pojedinim zdravstvenim ustanovama koje imaju sredstava za tu namenu.

Direktor Urgentnog centra dr Marko Ercegovac kaže za "Novosti" da su otkako su uvedeni panik-tasteri neželjeni događaji u ovoj zdravstvenoj ustanovi drastično smanjeni, zapravo svedeni na minimum.

- Urgentna stanja i teške traume prioriteti su Urgentnog centra. Međutim neretko na pregled dolaze i pacijenti sa tegobama koje zaista ne zahtevaju ispitivanje i lečenje u našoj ustanovi. Oni naprosto žele da iskoriste mogućnost da kompletnu dijagnostiku sprovedu u najkraćem vremenskom roku, bez razumevanja za urgentna stanja ostalih pacijenata. Ovi pacijenti često znaju da budu veoma neljubazni, nekada i agresivni prema zaposlenima, koji prioritet uvek daju pacijentima koji zahtevaju hitnu intervenciju. Stoga smo, u cilju sprečavanja neželjenih događaja, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, uveli panik-tastere.

U slučaju napada na medicinsko osoblje, objašnjava direktor Ercegovac, pritiskom na taster u ambulanti uključuje se alarm u kabini obezbeđenja koje o tome odmah obaveštava policijsku stanicu "Savski venac":

- Takav sistem omogućava pravovremenu intervenciju obezbeđenja KCS i policijske stanice i na taj način smanjuje mogućnost eskalacije incidenata - kaže dr Ercegovac.

ČESTI VERBALNI NAPADI

ANKETE među zdravstvenim radnicima pokazale su veliku nesigurnost lekara i medicinskog osoblja za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice. Mnogi među njima su rekli da često trpe verbalne ili druge napade.