Komentar: Obuka

ŠVAJCARSKA, kažu, 200 godina nije bila u ratu. Njena neutralnost je antologijska, a poštovao ju je čak i Hitler. Od toga je mnogo manje poznato da ima izuzetno moćnu vojsku opremljenu avionima, tenkovima, naoružanjem... Samo retki, međutim, znaju i da u ovoj zemlji još živi koncept "narodne vojske", u kojoj gotovo svaki građanin ima ulogu i u oružanim snagama.

Švajcarski narod, osim što je bogat i bezbedan, veoma je racionalan. I zna da večni mir ne postoji, a da je odbrana zemlje dužnost svakog građanina.

Srbija ima profesionalnu vojsku, ali ima i najmanje 200.000 ljudi u najboljim godinama koji su uniformu videli samo na filmu. To je krug ljudi koji su odlazak na služenje vojnog roka uspešno izbegli, služili u civilu, a poslednjih godina svoj dug prema domovini odradili popunjavanjem formulara u opštini.

Može li kratka obuka u prvoj pomoći, orijentaciji, reagovanju u vanrednim situacijama, pa, zašto da ne, i korišćenju puške i pištolja nekome da škodi? Teško.

Nije sporno da je obaveza služenja vojnog roka u Srbiji prošlost. Kasarne, odsustva od kuće, straže i požarstva daleko su i od ovog vremena i od okolnosti. Teško se to, međutim, može reći i za laku obuku šireg stanovništva za "ne daj bože". Posebno ukoliko se sprovede bezbolno, sa malim troškovima, kroz postojeći školski ili univerzitetski sistem.

Svako bi trebalo da ima svoje mesto i u slučaju sukoba, neko sa puškom, neko sa šmrkom.

Šira vojna obuka gotovo sigurno se neće svideti komšijama, Zapadu, niti NATO. Na pomen vraćanja vojnog roka, odmah su rekli - to bi bila militarizacija.

Oni što nas još od 1999. gledaju ispod oka u jačanju odbrane vide - agresiju. Možda je to i logično, jer od odbrane svojih sigurno mnogo bolje poznaju tehnike napada tuđih država.