Doktori za cunami

ELEMENTARNE nepogode, laboratorijski eksperimenti i druženje nekoliko stotina talentovanih budućih naučnika u jednoj od najmnogoljudnijih zemalja, zajednički su činioci 48. međunarodne fizičke olimpijade, na kojoj su srpski reprezentativci ostvarili istorijski uspeh.

U konkurenciji od 400 učesnika iz 86 zemalja, Srbija je na najprestižnijem takmičenju za fizičare srednjoškolce, održanom u Jogjakarti Indoneziji od 16. do 24. jula, osvojila jednu zlatnu i četiri srebrne medalje. To je ujedno i najveći uspeh naših mladih reprezentativaca još od 1999. godine, kada su u Padovi ostvarili isti rezultat.

O izazovima na putu za takmičenje na kojem koplja ukrštaju verovatno i budući nobelovci, za "Novosti" govore Marko Šušnjar i Vuk Radović, učenici Matematičke gimnazije u Beogradu i osvajači srebrne medalje. Oni su članovi tima koji još čine njihov školski drug Dušan Đorđević, osvajač zlatne medalje, i "srebrna" braća Novak i Bogdan Stanojević iz niške gimnazije "Svetozar Marković". Samo učešće na Međunarodnoj fizičkoj olimpijadi izuzetan je uspeh, a do mesta u reprezentaciji stiže se nizom takmičenja u velikoj konkurenciji srednjoškolaca iz cele zemlje.

- PRE svega, morali smo da se na školskom takmičenju izborimo za opštinsko, pa za gradsko i državno prvenstvo - priča nam Marko. - Svega 20 najboljih učesnika državnog takmičenja učestvovalo je na Srpskoj fizičkoj olimpijadi, odakle se pet najuspešnijih plasiralo na međunarodnu.

Pripreme za najveću svetsku smotru mladih fizičara počele su pre više meseci, u toku školske godine. Kako svršeni srednjoškolci Marko i Vuk ističu, imali su podršku i razumevanje nastavnika, a spremali su ih najeminentniji stručnjaci sa fizičkih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kao i sa Instituta za fiziku u Beogradu. Poslednjih mesec dana, kada je za većinu njihovih vršnjaka otpočeo letnji raspust, gotovo da nisu izlazili iz učionica, pa su u Jogjakartu stigli "nišaneći" najveća dostignuća.

- Zadaci su vrlo složeni i obuhvataju više fizičkih oblasti - objašnjava Marko. - Posle uvodnog teksta, koji je tu da nam razjasni smisao i suštinu zadatka, potrebno je izračunati različite aspekte konkretnih životnih događaja, poput elementarnih nepogoda. Tako smo se bavili cunamijima, zemljotresima i vulkanima u Indoneziji. Imali smo pet sati za tri zadatka, pa je i fizički bilo prilično naporno.

POSLE teorijskog dela usledio je dan pauze, pa petočasovni takmičarski dan u praktičnom radu na laboratorijskim eksperimentima. Tu je do izražaja došla kreativnost i snalažljivost.

- Svako od nas dobio je svoj komplet laboratorijske aparature i opis problema, sa zadatkom da izmeri karakteristike nekog materijala - priča Vuk Radović. - Ovoga puta puštali smo laser kroz rastvor soli, i na osnovu dobijene slike trebalo je odrediti koeficijent koncentracije te soli. Za praktični deo uglavnom je nemoguće pripremiti se kao za teorijski, pošto se za svaku međunarodnu olimpijadu pribavljaju različiti kompleti kakve nikada nismo videli, niti znamo kako se koriste. Uz uputstva za upotrebu i malo improvizacije, uspeli smo da savladamo i taj deo takmičenja.

PUTEVI mladih gimnazijalaca posle Fizičke olimpijade privremeno se razilaze. Sva tri učenika Matematičke gimnazije u Beogradu upisala su različite fakultete, dok godinu dana mlađe Nišlije, Novaka i Bogdana Stanojevića, očekuje četvrti razred škole.

- Dušan je upisao Fizički fakultet u Beogradu, dok sam ja overio indeks Elektrotehničkog fakulteta - sa osmehom priča Marko Šušnjar. - Vuk će uskoro morati da spakuje kišobran i kabanicu, pošto od oktobra studira u Engleskoj, na Oksfordu.