KOMENTAR: Nasilje

ZA sedam dana Srbiju su potresla dva brutalna ubistva. Oba su posledica višegodišnjeg porodičnog nasilja. Oba, praktično, u Centrima za socijalni rad.

U ova dva jeziva slučaja žrtve su dve žene, a od početka godine 19 ih je ubijeno u porodičnom nasilju. Srpska javnost ipak je zanemela nad sudbinom četvorogodišnjeg M. Đ., malenog bića koje je ni krivo ni dužno, u svom kratkom životu najviše bilo suočeno sa strašnim slikama porodičnog jada.

Kako mu je okončan život, tu stravičnu priču ne treba ponavljati, ali je ona otvorila brojna pitanja, pogotovo što su se užasni zločini dogodili ispred institucije gde je trebalo da se obezbedi sugurnost ili u njoj.

Nazire li se, međutim, u ovim jezivim tragedijama zabrinjavajući fenomen da jedan monstruozan zločin podstiče drugi? I to još monstruozniji! Jesu li ova dva slučaja pomerila granice zločina porodičnog nasilja, korak dalje u svireposti?

Šta je ovog monstruma podstaklo na tako svirep zločin? Šta se događalo u njegovom mozgu dok je sopstvenim rukama davio svog četvorogodišnjeg sina, nevinog i nemoćnog da se brani? Da li je odavno kovao plan za ovakvo nedelo ili je slika strave, od pre sedam dana iz Novog Beograda, bila "model" da bude svirepiji od svog svirepog prethodnika? Je li iko ikada u njemu prepoznao opasnost da bi mogao da počini ovakav zločin? Ljudski mozak je čvor koji niko ne razmrsi. U kojoj li se vijuzi zametnula ovakva užasna klica zla?

Jedno je sigurno: društvo ne sme da ogugla na ova zlodela. Oba surova ubistva, o kojima se govori i do najsitnijih detalja, opomena su svima. Posebno nadležnima koji bi najhitnije i najefikasnije trebalo da preduzmu sve kako se ne bi ponovila.