Komentar: Oružje

RUSIJA godišnje izveze naoružanje vredno oko 15 milijardi, a Amerika gotovo 25 milijardi dolara. Srbija tek 154 miliona.

Još od Trojanskog rata vojna industrija važi za jednu od najunosnijih. Ratovi su se pokretali zbog lepih žena, osvajanja, inata, ali najčešće radi prebijanja akumulacija kapitala. Nije drugačije ni danas. Smutna vremena tek dolaze, a ljudska istorija svedoči da se ratovati mora.

Razumljivo je što mnogi sa užasom prihvataju činjenicu da se puca na sve četiri strane i da Srbija ne može da iskuje pušaka i municije koliko bi mogla da proda.

Činjenica da se iz našeg oružja ubija po belom svetu ne uliva spokoj, ali uliva - novac. Gotovo celokupna vojna produkcija naše zemlje ide u izvoz i donosi neuporedivo više para od svih malina, čarapa ili keksa koje izvezemo. Uz to, zapošljava i 12.000 građana Užica, Čačka, Trstenika, Kragujevca, Valjeva. O jačanju Vojske Srbije ne treba trošiti reči.

Sve ovo opravdava i 50 miliona evra, koliko je Vlada razdelila vojnim fabrikama i ustanovama, kao i 90 miliona evra, koliko je uloženo u novu fabriku municije. Čini se i da je dobar potez ustupanje manjinskih paketa akcija stranim ulagačima. Oni će, osim para, doneti i veze koje će otvoriti vrata novih dosad nedostupnih zemalja i tržišta.

Jer dobar pištolj sa oznakom "CZ" sigurno će biti skuplji ukoliko na njemu bude izgravirano "CZ bereta" ili "CZ glok". Najstroža primena naših zakona, međunarodnih standarda i protokola UN - podrazumeva se. Sve drugo bilo bi ravno katastrofi, etičkoj i finansijskoj.

Činjenica da se iz našeg oružja puca u nekim dalekim sukobima svakako ne greje oko srca, ali i ne opovrgava staru istinu koja glasi: "Samo su mrtvi dočekali kraj rata".