KOMENTAR: Migranti

OJ, narode! Šta je to sa tim mojim narodom? Zameniću ga za neki nov! - govorio je s pijedestala pozornice legendarni Zoran Radmilović u liku Žarijevog grotesknog kralja Ibija. Moraće, izgleda, i srpski narod da se menja, zbog "demografske zime" koja je zahvatila ceo kontinent, poručuju nam iz Saveta Evrope. Nude migrante kao rešenje.

Nemamo, kao ni ostale stare evropske nacije, sva je prilika, dovoljno sopstvenog pogonskog goriva za produžetak vrste. Statistike kažu da se svake godine smanjimo za grad veličine Vršca. Mada nema nade ni da nam izbeglice dignu natalitet, jer nas uglavnom na duže staze i one zaobilaze.

Kad pogledamo mnogobrojne negativne komentare običnog sveta na preporuku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope da se migrantima priznaju diplome, daju krediti i pravo glasa na lokalu, ispada da bi i tu trebalo da se menjamo.

A onda shvatimo da je reč samo o neveštom deklarativnom negacionizmu, jer su nas duboko dirnule sudbine hrabrog trinaestogodišnjeg dečaka koji sanja srušeni rodni Alep i ređa petice dok uči srpski jezik u Subotici, uplakanog bezimenog trogodišnjeg anđela kod autobuske stanice u Beogradu i Pakistanca koji je ostao nepokretan na auto-putu kod Paraćina.

Dragi su nam Avganistanac koji tvrdi da su ga Srbi primili kao pravi domaćini i Sirijac koji je postao uzorni srpski zet. Saosećamo sa svima koji su u Srbiji konačno obukli nešto čisto i posle dugog gladovanja pojeli supu, mada i među njima, naravno, ima kukolja. Svet nas hvali zbog izuzetnog odnosa i države o građana prema izbeglicama.

- Dobar je ovaj moj narod, neću da ga menjam! - ispravlja brzo samog sebe u predstavi burleskne belosvetske pozornice čuveni kralj Ibi.