Kraljeva česma u spomen na stratište iz 1944.

INICIJATIVNI odbor za obnovu Kraljeve česme u Lisičijem potoku u Beogradu i Udruženje "U ime naroda - za slobodnu Srbiju" podneli su juče Komisiji za spomenike, nazive trgova i ulica, idejno rešenje za uređenje tog prostora, najvećeg stratišta u Beogradu u jesen 1944. godine.

Česma, izgrađena u spomen ubijenom kralju 1936. godine, koja je pre rata bila omiljeno đačko izletište, u međuvremenu je zarasla u korov, zatrpana smećem i šutom. Procene su da je na tom mestu, posle rata, streljano najmanje 1.000 ljudi.

- Inicijativa da se obnovi spomen-česma kralju Aleksandru u Lisičijem potoku i na tom mestu podigne spomenik žrtvama komunističkog terora po svom istorijskom i moralnom značaju daleko prevazilazi dnevnopolitičke i stranačke razloge - kaže za "Novosti" prof. Leon Kojen, jedan od članova Inicijativnog odbora.

Kako naglašava, istina o razmerama i brutalnosti komunističkog nasilja nad desetinama hiljada nedužnih ljudi dugo je i sistematski prikrivana:

- Tek je poslednjih dvadesetak godina postalo poznato i najširoj javnosti da u Srbiji bezakonje i stradanje stanovništva nisu prestali sa porazom okupatora. Svako civilizovano društvo mora želeti da oda poštu hiljadama nevinih ljudi koji su ubijeni samo zato što su smetali novim komunističkim vlastodršcima i njihovoj ideologiji. Dok se to ne učini, nacionalno pomirenje u Srbiji ostaće prazna fraza bez pravog moralnog i ljudskog sadržaja - ističe Kojen.

Jedan od onih koji su okončali život u masovnoj grobnici u Lisičijem potoku bio je i Dušan Glišić, tehnički direktor lista "Novo vreme", koji je štampan za vreme okupacije, i otac Ljiljane Pekić, supruge čuvenog pisca Borislava Pekića.

Budući izgled kompleksa

- Inicijativa da se obnovi Kraljeva česma i uredi plato sa postavljanjem spomenika žrtvama revolucionarnog terora ima dvostruku namenu. S jedne strane, neophodnost izražavanja pijeteta ubijenom kralju Aleksandru Ujedinitelju, a s druge, obeležavanje spomen-mesta našim sugrađanima koji su bez suđenja i mogućnosti odbrane stradali u vihoru revolucije. Nisam ni sanjala da ću doživeti dan, sada već u mojim poznim godinama, kada ću moći da položim cvet na mesto gde je moj otac ubijen i da se pomolim Bogu za spokoj njegove duše. To mesto sećanja dugujemo žrtvama koje su nevino stradale - kaže Ljiljana Pekić, član Inicijativnog odbora.

Ona citira pokojnog muža, koji je rekao: "Nemati prošlosti je ostati bez budućnosti, a nerazumevanje onoga što je bilo juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka, a najmanje ovo što danas radimo."

- Moj otac je bio građevinski inženjer i celog života se samo time bavio, nikada politikom. Od tog užasnog dana kada je ubijen, verovatno samo zato što je bio muž rođene sestre Milana Stojadinovića, moje majke, pa do današnjeg dana, nekih sedamdeset tri godine kasnije, ja stalno živim sa njim i sa uspomenom na njega - zaključuje.

TROŠKOVI TRI MILIONA

OKVIRNI troškovi su procenjeni na oko tri miliona dinara. Arhitekta Predrag Peđa Ristić pomogao je oko pejzažno-arhitektonskog rešenja, koje je izradila dr Đurđa Petrov, dok je ZD model "potpisala" Tatjana Petrov, student FPU.