Maturski testovi na tajnoj lokaciji

TESTOVI za malu maturu već su u štampi, a ove godine, radi veće bezbednosti, Ministarstvo prosvete je odlučilo da u tajnosti drži podatke o štampariji koja je zadužena za izradu testova. Za generaciju od 69.000 osmaka spremno je 72.000 testova, koji će do školskih uprava, a potom i škola, stići u sigurnosnim kesama i niko neće moći da ih vidi do srede, kada je prvi dan testiranja.

Osmaci će u sredu od deset do 12 časova polagati završni ispit iz srpskog, odnosno maternjeg - mađarskog, albanskog, bosanskog, rumunskog, rusinskog, slovačkog i hrvatskog jezika. Test iz matematike zakazan je za četvrtak, 15. jun, u deset časova, a kombinovani test u petak, 16. juna, u isto vreme. Za sve učenike zadaci iz matematike i pitanja sa kombinovanog testa - iz fizike, hemije, biologije, geografije i istorije - biće isti, samo će sa srpskog biti prevedeni na manjinske jezike. Zadaci iz maternjeg jezika i književnosti pisani su za svaki jezik posebno.

- U pripremi zadataka učestvovali su i nastavnici iz osnovnih i srednjih škola, uz supervizore sa fakulteta - objašnjava za "Novosti" Dragana Stanojević, rukovodilac Centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja, koji je zadužen za pripremu maturskih testova. - Kao i prethodnih godina, poštovane su bezbednosne mere, a pristup Centru imale su samo osobe sa posebnim ovlašćenjima.

Zavod je zadužen i za pripremu i štampu testova na Brajevom pismu, kao i manji broj testova za učenike koji su ranijih godina po drugačijim programima završili osmi razred.

Završni ispit za ovu generaciju osmaka, u odnosu na prethodne, razlikovaće se samo u većem broju "otvorenih pitanja" na testu iz srpskog, tj. biće manje zadataka sa ponuđenim odgovorima, a više onih gde će učenici sami upisivati rešenja.

- Pravila su ostala slična kao i prethodnih godina. Direktori će testovi preuzimati iz školskih uprava na sam dan polaganja, do sedam ujutru, i moraće da brinu o njihovoj sigurnosti. Sami se izjašnjavaju da li im je potrebna policijska pratnja za transport testova do škole - kaže Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete za osnovno obrazovanje. - Nastavnici i supervizori neće dežurati u svojim matičnim školama, već u drugima, gde ne poznaju decu. Obaveza dežurnih nastavnika je da sve pripreme za učenike, koji treba da stignu u prostorije za polaganje najmanje pola sata pre testiranja.

I ove godine polagaće se u velikim salama - fiskulturnim ili svečanim ili u nekim drugim prostorijama u kojima je moguće smestiti veliki broj učenika. Prema rečima Vesne Nedeljković, najvažnije je da deca dođu odmorna i naspavana na polaganje. Savetuje im da ne žure u davanju odgovora, jer će vremena biti dovoljno, a u svakoj prostoriji, sat će biti na vidnom mestu.

- Priznavaće se samo odgovori napisani hemijskom olovkom, tako da deca treba da provere da li su na ispravan način upisala sva rešenje. I dežurni nastavnik ima obavezu da, kada učenik preda test, proveri da li su svi odgovori upisani hemijskom olovkom - podseća naša sagovornica.

Na svakom testu biće po 20 pitanja, a učenik koji odgovori tačno na sva pitanja može da osvoji maksimalno deset bodova na jednom testu, ukupno 30. Još 70 bodova imaće učenici sa svim peticama u šestom, sedmom i osmom razredu. Broj bodova iz škole izračunava se tako što se uspeh iz šestog razreda, zaokružen na dve decimale, pomnoži sa četiri, a uspeh iz sedmog i osmog sa pet.

Najviše bodova, prema rezultatima iz prethodnih godina, biće potrebno za upis u medicinske i ekonomske škole, ali i u gimnazije. Prošle godine je profil medicinska sestra-tehničar najviše učenika stavilo na vrh liste želja - čak njih 4.267. Na drugom mestu bio je ekonomski tehničar, koji je bio prva želja 3.459 učenika, na trećem mestu tehničar drumskog saobraćaja, koji je najviše želeo 3.371 đak i na četvrtom, sa 2.483 izkazane prve želje - elektrotehničar računarstva.

Novina na ovogodišnjem upisu biće veći broj zanatskih profila, na kojima će se učenici obrazovati prema dualnom modelu. Novo je i što jedna stručna škola, Farmaceutsko -fizioterapeutska, dobija dvojezičnu nastavu, na srpskom i engleskom, kao i uvođenje većeg broja odeljenja u gimnazijama za učenike nadarene za informatiku, koji su već polagali i prijemni ispit. Na prijemnom su veći bili i đaci koji žele da upišu Matematičku, Filološku ili odeljenja gimnazija za učenike nadarene za fiziku ili matematiku, kao i đaci koji su se opredelili za umetničke škole. Ipak, svi oni izlaze i na završni ispit, jer bez njega ne mogu da dobiju diplomu o završenoj osnovnoj školi. I ove godine u srednje škole moći će da se upišu i učenici koji na maloj maturi ne osvoje nijedan bod.