Posle Harvarda u Srbiju, ovde je perspektiva

PRESTIŽNI svetski univerzitet Harvard završilo je više od 200 Srba. Svaki na svoj način, posle završenog usavršavanja u Americi, bio je promoter naše nauke i kulture. Većina od njih sledila je i tradiciju najumnijih Srba da pomognu zavičaju, ali i da ga predstave u nimalo podesnim okolnostima. U tome se nisu štedeli, kao i ovih dana kada potvrđuju da su se izborili da prestonica Srbije bude centar okupljanja harvardskih pravnika iz cele Evrope, upravo kada njihov fakultet obeležava dva veka postojanja.

- Velika čast je što je Beograd domaćin ovako važnog događaja - kaže, za "Novosti", advokat Bogdan Gecić, koji je organizovao ovaj skup u Beogradu. - Okupili su se najbolji evropski pravnici, nekadašnji harvardski studenti. Potrudili smo se da promenimo sliku o Srbiji, jer je u njihovu memoriju duboko upisana ona iz devedesetih. Nadam se da smo uspeli, poruka koju će takvi ljudi odneti u svoju zemlju ista je kao i pet godina reklame Srbije na Si-En-Enu.

Gecić je svoje snove pretvorio u javu - završio je postdiplomske studije u prestižnoj američkoj visokoškolskoj ustanovi. Iako je dobio posao u prestižnoj brokerskoj kući u Briselu, vratio se u zemlju da pomogne svojim kolegama.

- Mislim da sam bio četvrti ili peti Srbin koji je primljen na pravni fakultet na Harvardu - govori nam Gecić. - Prvi je bio akademik Tibor Varadi. Brokerska kuća u kojoj sam dobio prvi posao, posle završenih studija, bavila se zastupanjem velikih firmi, a moj prvi predmet bio je spajanje njujorške i nemačke berze. Za moju usku specijalnost, antimonopolsko i evropsko pravo, bio je to apsolutni karijerni vrhunac. Ali, odlučio sam da se vratim u Srbiju. I, nisam pogrešio. Ovde se dešava pravna revolucija, čekaju nas ulazak u Evropsku uniju, promena i prilagođavanje mnogih zakona. Izuzetno je interesantno i kreativno.

Pravni fakultet unutar Harvarda jedan je od najeminentnijih u svetu. Pre sedam godina Gecić je bio jedini Srbin, a sada ga pohađa troje mladih ljudi sa našeg prostora.

- To je veliki uspeh. Stvari se menjaju i nadam se da će se taj trend nastaviti. Mlađe generacije imaju drugačiji odnos prema inostranstvu - objašnjava Gecić. - Poslednjih godina povećava se broj onih koji uspešno apliciraju za Harvard. Mladi ljudi ne znaju da su studije na Harvardu za mnoge besplatne. Za razliku od Beogradskog univerziteta, Harvard je zadužbina sa budžetom od 32 milijarde dolara. Harvard nije elitistička skupina dece bogataša, već umnih ljudi. Svi koji budu primljeni - kriterijumi su strogi, upiše se pet odsto od onih koji apliciraju - a njihova porodica zarađuje manje od 65.000 dolara godišnje, oslobođeni su plaćanja školarine.

POVRATAK Bogdan Gecić, advokat, diplomac Harvarda,Foto N. Skenderija

U Srbiji postoji Harvard klub, koji ima pedesetak članova, od kojih je dvadeset aktivno. Naš klub jedan je od 150 ogranaka mreže udruženja diplomiranih studenata ovog američkog udruženja. Predsednica je Aleksandra Drecun, a Gecić je bio potpredsednik do pre dve godine.

- Ne znamo koliko je naših ljudi završilo Harvard, pitanje je da li je tačno da nas ima oko dve stotine. Srbija kao samostalna država ne postoji dugo, pre raspada smo bili Jugosloveni, a univerzitet odbija da nam da podatke o tadašnjim državljanima. Znamo samo za one koji se sami deklarišu kao harvardski diplomci. Generalno, malo ljudi iz naše zemlje je pohađalo ovaj univerzitet.

Ljubomir Ilić je prvi Srbin koji je doktorirao medicinske nauke na Harvardu. Nekoliko ljudi iz naše zemlje je završilo njihov fakultet političkih nauka "Kenedi". Među njima je Vuk Jeremić, a Božidar Đelić je završio "Kenedi" i ekonomiju.

- Za studije medicine i prava na Harvardu, neophodno je da ste prethodno završili bilo koji fakultet - priča Gecić. - Prolaze samo najbolji, a da biste konkurisali morate da imate visoku prosečnu ocenu sa prethodnih studija. Polaže se prijemni, i tu "ne pali" veza, čak i da ste predsednik Amerike, ne možete progurati nekog svog.

Harvard pokriva i sve prirodne nauke, ali naši ljudi, koji završe neki od prirodnjačkih fakulteta, retko se vraćaju u zemlju.

- Uglavnom se vraćamo mi sa društvenih nauka, najviše ekonomisti. Prirodnjaci retko dolaze i to je razumljivo. Na Harvardu uče da rade na najsavremenijim uređajima, kojih ovde nema, tako da je znanje koje su stekli u Srbiji neprimenljivo - objašnjava Gecić.

Harvardski studenti poreklom iz Srbije zauzimaju vodeća mesta u bankama, velikim korporacijama, partneri su u advokatskim kancelarijama, uspešni lekari...

- Ono što dobijate na Harvardu je dobar start, a ne ono što je poimanje završetka fakulteta u Srbiji - sa diplomom ste postali gospodin - kaže naš sagovornik. - Moji drugovi sa Harvarda rade do dva ujutru, ne do pet po podne kao ovde. Završiti prestižan fakultet u Americi znači da si dobio bolju priliku, dok se kod nas podrazumeva - radnu nedelju od tridesetak sati, slobodne vikende... U Americi se radi koliko ima posla, makar završili i najbolji fakultet na svetu.

PRVI Akademik Tibor Varadi,Foto Sl. Pašić

IZ BORA NA KENEDI

UNIVERZITET Harvard nije rezervisan samo za decu uspešnih preduzetnika, javnih ličnosti, velikih biznismena. Srećko Zdravković iz malog Bora, snagom svoje volje, istrajao je u naporima da postane jedan od troje ljudi iz Srbije koji su primljeni na jednogodišnji studijski program na "Kenediju".

NEMA OCENA

ONI koji uspeju da upišu Harvard najčešće ga i završe. Ocene ne postoje, već se studenti svrstavaju u tri kategorije: 10 odsto čine oni koji su se najviše istakli u radu, 80 odsto čine prosečni studenti, a preostalih 10 odsto su oni ispod proseka, ali koji su takođe prošli godinu.

ELITA Aleksandra Drecun,foto D.Stanković

I NAŠI "PRAVILI" EU

BEOGRAD je domaćin jednog od najvećih pravnih događaja, koji se završava danas. Više od stotinu diplomaca Pravnog fakulteta prethodna četiri dana radno i svečano proslavili su dva veka od osnivanja ovog fakulteta na Harvardu. Nijedan sličan događaj nije održan ni u jednoj od zemalja bivše Jugoslavije, pa ni u velikim zemljama poput Ruske Federacije. Godišnji sastanci bili su u Parizu, Rimu, Ženevi, Amsterdamu, Oksfordu, Hamburgu, Briselu, Madridu, Pragu, Kopenhagenu, Istanbulu i Atini. Inače, i naši diplomci učestvovali su u sastavljanju Rimskog sporazuma o osnivanju današnje EU.

BRIGA

FOND humanosti Kompanije "Novosti" godinama pomaže najugroženijima širom Srbije, a akcija u kojoj se poklanjaju haljine maturantkinjama samo je jedna od mnogih. Oni koji žele da se priključe i pomognu onima kojima je to potrebno, mogu to učiniti uplatom na žiro-račun 205-5621-06. Telefon za sve dodatne informacije je 011-3028-196, a na raspolaganju je i mejl adresa fond@novosti.rs.

KENEDI, OBAMA, NOBELOVCI

NAJVEĆI broj predsednika Amerike diplomirao je na Harvardu, poput Džona Kenedija, kao i najveći broj nobelovaca, i vodećih ljudi u biznisu i nauci globalno. Pravni fakultet završili su Barak i Mišel Obama, a diplomci su i većina sudija u Vrhovnom sudu SAD, ministri pravde, zaposleni u federalnom tužilaštvu u Americi, ali i u Indiji, Australiji, Hongkongu, zatim trenutne sudije Međunarodnog suda pravde u Hagu, sudije Evropskog suda pravde u Luksemburgu, sudije i osoblja suda u Strazburu...