Vrednost Novosti i Tanjuga

NAJTIRAŽNIJE i po anketama najkredibilnije dnevne novine u Srbiji i nacionalna novinska agencija ovih dana ponovo su u centru pažnje. Problemi u funkcionisanju i nerešen status nagoveštavaju crne dane i gašenje "Večernjih novosti" i Tanjuga.

Zbog nebrige države, Tanjug je već godinama "čardak ni na nebu, ni na zemlji". Iako formalno ugašen, životari na "infuziji", pokazujući iznenađujući kvalitet i konkurentnost, pa čak i dominaciju nad privatnim agencijama.

"Novosti", uprkos neuspelim privatizacijama, uspevaju da opstanu u vrhu i, što je mnogo važnije, lider su po poverenju među dnevnom štampom. Svi koji se ozbiljno bave medijima znaju da je u demokratski uređenim društvima kredibilnost medija mnogo cenjenija od tiraža ili gledanosti.

Nestanak nacionalne novinske agencije i najuticajnijeg dnevnog lista prouzrokovao bi brojne potrese i veliku crnu rupu u medijskoj sferi i informisanju građana Srbije.

Pošto je gotovo sigurno da gašenje ove dve medijske kuće ne bi bilo praćeno pojavom adekvatnih "zamena", još bi pogubnije bile dugoročne negativne posledice na kulturološkom, bezbedonosnom i planu zaštite nacionalnog identiteta.

Zbog svega ovoga, neophodno je državnim merama zaštititi Tanjug i "Novosti". Vlada Srbije mora da zaustavi propadanje, da sačuva i obezbedi normalno funkcionisanje ove dve nacionalne institucije.

Moguće rešenje je da Tanjug i "Novosti" dobiju zakonski status sličan onome kakav imaju javni servisi u oblasti elektronskih medija. Suštinski, da budu u javnom vlasništvu i pod javnom kontrolom.

Ovo rešenje je, pravno i praktično, i moguće i održivo. Vlada, u nacionalnom i javnom interesu, treba da stane iza njega. Može se očekivati da ovaj predlog na nož dočekaju oni koji su tokom proteklih 15 godina, pod izgovorom "oslobađanja medija od uticaja politike" i "evropske prakse", kroz divlju privatizaciju uništili mnoge medije, a one koji su pretekli i celokupni javni život u Srbiji pretvorili u jedan veliki tabloid.

Praksa "potpunog povlačenja države iz medija", a zatim insistiranje da država te iste medije, sada u privatnom vlasništvu, finansira putem "projekata", otvorila je mnogo veće mogućnosti korupcije i manipulacije budžetskim novcem nego što je to bilo moguće u vreme kada je država imala vlasničku kontrolu.

Pustoš i medijski mrak koji su nastali nakon neuspele privatizacije ogromne većine lokalnih štampanih i elektronskih medija širom Srbije takođe su dokaz pogubnosti srpskog eksperimenta sa bezalternativnim neoliberalnim konceptom novinarstva.

Treba ukazati i na još jedan, skriveni, a verovatno najvažniji cilj onih koji rade na gašenju "Novosti" i Tanjuga. U pitanju je imovina ogromne vrednosti. Bude li po dosadašnjoj praksi srpske "privatizacije" i, pogotovu, privatizacije medija, nekretnine u centru Beograda i imovina stvarana decenijama ulaganjem države i svih građana završiće po bagatelnoj ceni kod nekog tajkuna ili "stranog investitora".

Previše je razloga za zaštitu opšteg i javnog interesa. Vlada i nadležno ministarstvo treba da deluju najefikasnijim, zakonskim putem.

Dok ne budu donete potrebne političke odluke i zakonska regulativa, Vlada interventnim merama treba da obezbedi stabilnost poslovanja i započne suštinsku transformaciju Tanjuga i "Novosti". Za početak, umesto partijskih kadrova, na rukovodeća mesta treba dovesti profesionalni menadžment, a na uredničke pozicije najbolje novinare.

(Autor je nekadašnji poslanik i član skupštinskog Odbora za informisanje)