SVE NAS VREBA VIRUS: Društvo za informatiku objašnjava kako da se zaštitimo

Predsednik Društva za informatiku Srbije Nikola Marković smatra da je sasvim realna opasnost da i srbiju zadesi virus koji ne dozvoljava ponovni rad kompjutera dok se ne isplati neka vrsta otkupa, a koji tokom prethodnog vikenda izazvao velike štete u celom svetu parališući rad ustanova od ključnog značaja za normalno funkcionisanje svakodnevnog života, poput škola i bolnica.

"Svi su u opasnosti od ovog virusa, nema podele na velike i male, i kompanije i državni organi i mi kao pojedinci smo u velikoj opasnosti", kaže Marković.

Dodaje, međutim, da nema mesta panici, ako se preduzmu osnovni koraci za zaštitu.

Naime, svako treba, kaže Marković, da na svom računaru izvrši ažuriranje zaštitnih softvera i da ne otvara poštu koja dolazi od nepoznatih osoba ili ima sumnjiv sadržaj.

"To su elementarni preduslovi da bismo se zaštitlili", naglašava.

Srbija je prošle godine, podseća, donela Zakon o informacionoj bezbednosti i sada je u jeku kampanja za njegovu primenu.

"Sve institucije su dužne po ovom zakonu da donesu svoje planove zaštite koji podrazumevaju stalno ažuriranje baza podataka sa zaštitom, stalno držanje bekapa i rezervnih kopija na udaljenim lokacijama, i ako se primenjuju odredbe tog zakona, onda će kompanije i pojedinci biti sigurni", kaže Marković.

Tehnički dirketor kompanije Coming Miroslav Kržić saglasan je sa Markovićem i smatra da je problem u tome što kod ljudi još nije dovoljno razvijena svest o tome koliko su digitalne pretnje ozbiljne, pa tako ne shvataju koliko je bitno sprovesti osnovne mere zaštite.

I on smatra da medijski navodi da Srbija kao mala zemlja nije dovoljno zanimljiva hakerima, nisu tačni, te da je neophodno najpre prisetiti se upravo tih osnovnih mera zaštite, koje, primećuje, ljudi ne shvataju dovoljno ozbiljno.

"Prvi korak jeste podizanje svesti o tome da je taj digitalini domen nebezbedan i da je potrebno da se štitimo na kolektivan način, na koji ćemo jedni drugima pomagati da posledice budu što je moguće manje", kaže Kržić te ističe da ako se ne zaštitimo posledice digitalnih napada mogu da se mere sa terorističkim napadima.

Apdejtovanje operativnih sistema jedna je od mera koje treba sprovoditi u cilju zaštita, ali ne sme se zaboraviti, kaže, ni to da ne treba da se koriste lozinke koje "svi znaju", zatim ne treba fizički omogućavati pristup osobama koje na to ne bi smele da imaju pravo.

"Fokusirati se samo na to da obnavljate operativni sistem na poslednju verziju ili aplikaciju nije dovoljno", istakao je.

Komentarišući "lov na krivca" koji ovih dana sprovode svetski zvaničnici i najnovije informacije da su za napad krivi hakeri iz Severne Koreje, Kržić misli da to treba uzeti sa rezervom i ne zaboraviti da je kod procurio iz Amerike.

"To je tipično za zapad, naročito onaj agresivni deo, da proglasi neke ''crne ovce'' i da onda sve što se dešava na planeti pripisuje njima. Ja bih skrenuo pažnju na to da je kod koji je poslužio kao osnova virusa procurio iz američke agencije za bezbednost NSA", upozorava Kržić.

NADLEŽNE SLUŽBE NA OPREZU ZBOG MALICIOZNOG SOFTVERA "WANNACRYPT"

Povodom globalnog napada malicioznim softverom "WannaCrypt" nadležno ministarstvo je organizovalo sastanak na kome je potvrđeno da Srbija nije bila meta u prvom talasu napada, ali je neophodno i dalje biti na oprezu i preduzimati mere zaštite informacionih sistema.

U saopštenju Ministarstva, trgovine i telekomunikacija kažu da je telo za koordinaciju poslova informacione bezbednosti Srbije dalo preporuke o zaštiti, koje se odnose na primenu uputstva RATEL-a, kao nadležnog za poslove Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono komunikacionim sistemima, odnosno tehničkog uputstva kompanije „Majkrosoft“.

To telo apeluje na sve korisnike da imaju u vidu stalnu potrebu sprovođenja mera zaštite u oblasti informacione bezbednosti, odnosno da se pridržavaju opštih protokola o zaštiti informacionih sistema, koji uključuju redovno otklanjanje tehničkih nedostataka i ažuriranje sistema.

Pored obavezne sistemske zaštite, kao druga neophodna komponenta bezbednosti, od suštinskog je značaja postojanje svesti da se proces zlonamernog softvera pokreće akcijom korisnika prilikom čitanja poruka elektronske pošte neproverenih i nepoznatih pošiljaoca kao i usmerenjem na internet linkove sa istim koji su drugačije označeni u svrhu prikrivanja krajnje namere.

Predstavnici Sektora za informaciono-komunikacione tehnologije Uprave za zajedničke poslove republičkih organa podsetili su da su preduzete preventivne mere kako bi se sprečili eventualni napadi na informacione sisteme javne uprave, a svi članovi tela ponovili su da nadležni organi do sada nisu imali prijave ovog napada ali da su u pripravnosti.

Državni sekretar u resornom ministarstvu Tatjana Matić poručila je da je neophodno podizanje opšte informacione bezbednosne kulture i menjanje korisničkih navika, kao i podizanje kapaciteta nadležnih institucija u ovoj oblasti, s obzirom na sve učestalije probleme u oblasti informacione bezbednosti.

DIGITALNI NAPADI KAO TERORISTIČKI

Društvo za informatiku Srbije upozsirlo je danas na digitalne pretnje povodom virusa koji ovih dana pravi probleme u svetu, a ocenjeno je i da posledice digitalnih napada mogu da se mere sa terorističkim napadima.

Na redovnom godišnjem naučno-stručnom skupu o najnovijim trendovima u razvoju informacionih sistema, predstavljena su najuspešnija rešenja o problemima u oblasti informatike.

Na skupu na kojem su učestvovali profesori Saobraćajnog falkulteta, Fakulteta organizacionih nauka, Matematičkog fakulteta ali i brojnih kompanija iz oblasti IT-a, razgovaralo se između ostalog o korišćenju Data warehouse, generisanju korisničkog interfejsa zasnovanog na slučajevima korišćenja - SilabUI pristupa, ali i o temi koja je poslednjih dana vrlo aktuelna, s obzirom na "Vanakraj" virus koji pravi probleme na kompjuterima širom sveta, IT bezbednosti i rastućim pretnjama i neophodnim odgovorima.

Tehnički dirketor kompanije Coming Miroslav Kržić, koji je predavao o toj temi smatra da je problem u tome što kod ljudi još uvek nije dovoljno razvijena svest o tome koliko su digitalne pretnje ozbiljne, pa tako ni ne shvataju koliko je bitno sprovesti osnovne mere zaštite.

"Prvi korak jeste podizanje svesti o tome da je taj digitalini domen nebezbedan i da je potrebno da se štitimo na kolektivan način, na koji ćemo jedni drugima pomagati da posledice budu što je moguće manje", rekao je istakavši da ako se ne zaštitimo, posledice digitalnih napada mogu da se mere sa terorističkim napadima.

Apdejtovanje operativnih sistema jedna je od mera koje treba sprovoditi u cilju zaštita, ali ne sme se zaboraviti, kaže, ni to da ne treba da se koriste lozinke koje "svi znaju", zatim ne treba fizički omogućavati pristup osobama koji na to ne bi smeli da imaju pravo.