MARŠ BESMRTNOG PUKA: Oni nisu hteli da se predaju zlu

Organizovan po drugi put u prestonici Srbije, poput hiljada sličnih u gradovima Ruske Federacije, okupio je više stotina učesnika: srpske i ruske veterane, potomke njihovih ratnih drugova, udruženja koja neguju slobodarsku tradiciju i veze dva naroda, koje su, u bitkama protiv fašizma, podneli nemerljive žrtve.

Marš, predvođen predstavnicima grada, ruske ambasade, SNP i "Noćnim vukovima", krenuo je u 12.00, sa platoa ispred Groblja oslobodilaca, a odatle, Ruzveltovom, pored Vukovog spomenika, Bulevarom kralja Aleksandra, Doma Narodne skupštine do svečane bine ispred Starog dvora, gde je minutom ćutanja odata pošta stradalima.

- Oni se nisu pokorili zlu - kaže nam Gordana Cvetković, visoko podižući fotografije trojice Preradovića iz Prnjavora kod Banjaluke, sva trojica borci protiv fašizma, sva trojica heroji. - Ja sam na njih ponosna, sećanja prenosim na decu i unuke.

Gotovo iste poruke upućuju Boban Stamenković i Nebojša Konstatinović, potomci boraca Ace Sinadinovića i Sinadina Milenovića, iz Crne Trave. I njihove saputnice u Memorijalnom maršu Ruskinje Tatjana Anatolijevna, Olga Ivanovna, Natalija i Viktorija Zenina, unuke ruskih junaka iz Staljingradske bitke. Iza ovih poruka su potresna kazivanja o stradanjima potomaka u Staljingradskoj bici, ali i o borbama za oslobađanje Beograda.

U tišini su propraćene pozdravne reči veterana iz Moskve Viktora Andrejeviča, Simosenka i Beograđanina Milana Runjića. Podsetili su na istorijsku povezanost srpskog i ruskog naroda, koji "i danas biju bitku za bolji i pravedniji svet".

Goran Vesić, gradski menadžer, u ime grada domaćina poručio je:

- Maršom "Besmrtnog puka" sećamo se svih onih hrabrih boraca, naših predaka, koji su dali svoje živote kako bi Evropa danas bila slobodna.

Podsećajući da je poslednjih decenija bilo pokušaja revizije istorije, ne samo u Srbiji već i čitavoj Evropi, da se oni koji se nisu borili protiv fašizma predstave oslobodiocima, Vesić je rekao:

- To je neprihvatljivo. Oni koji su bili na strani fašista i kolaboracionista ne mogu da budu rehabilitovani. Na njihovu ulogu se ne može gledati drugačije, osim kao na ulogu izdajnika koji su, u najvažnijim momentima, bili protiv svog naroda.