U Srbiji život najbrže prođe

STANOVNICI Srbije žive, u proseku, 15 godina duže nego pre šest decenija. Ali, zbog duboko uvreženog "recepta", kao u dva loša vica: onog kad lekar Cigi zabrinutom za zdravlje kaže - živećeš 100 godina, a ovaj ga zabezeknut pita: "Od čega, bre, da živim doktore?", i onog da je ovde najzastupljenija mera prevencije uzdanica: "Bože, neće, valjda, bolest baš na mene", imaju sve izglede da zadrže "titulu" najkratkovečnije nacije na zapadnom Balkanu.

Trenutno je prosečan životni vek u Srbiji, prema istraživanju Ujedinjenih nacija, 74 godine. Muškarci žive 71,7, a žene 76,3 godine. To je, opet u proseku, za 2,4 godine manje nego u Albaniji, za 1,7 godina kraće nego u Hrvatskoj, za pet meseci manje nego u Crnoj Gori ...

Šta nas svrstava među najkratkovečnije narode, precizan odgovor nemaju ni lekari. Ali, generalna nebriga o zdravlju je svakako jedan od važnijih razloga zašto samo retki mogu da se nadaju da će doživeti duboku starost.

Sa 42,2 godine, koliko je trenutno star, prosečan stanovnik Srbije ne ide kod lekara dok ga nešto ozbiljno ne zaboli, a u kartonu već ima dijagnozu bar dve hronične bolesti, od kojih je jedna povišen krvni pritisak. Iako se o značaju prevencije, i to od najranijeg uzrasta, sve više govori, sa zapada smo, izgleda, masovnije prihvatili opsesiju da "večno", bar spolja, budemo mladoliki i lepi, nego što usvajamo zdrave stilove života. To dokazuje i činjenica da se ovde godišnje uradi 15.000 do 20.000 estetskih operacija, ukupno 800.000 do milion intervencija za ulepšavanje i vizuelno podmlađivanje (uključujući i one "minimalne" botoksom ili hijaluronskom kiselinom), a da na preventivne preglede redovno ide tek četvrtina stanovništva!?

Stručnjaci su uvereni da bi ozbiljnijim odnosom prema svom zdravlju stanovnici Srbije značajno povećali izglede za dugovečnost, ali životni vek zavisi i od mnogih faktora na koje ne možemo da utičemo: kod genetike; od toga da li ste bogati ili siromašni; u kakvoj zemlji živite; da li vam je dostupna zdravstvena zaštita i koliko je ona kvalitetna.

- Uzroci zbog kojih živimo kraće nego susedni narodi su svakako multifaktorski, ali sigurno je da na preuranjenu smrt kod nas značajno utiče epidemija kardiovaskularnih i malignih bolesti - kaže za "Novosti" akademik profesor dr Petar Seferović, kardiolog u Kliničkom centru Srbije i predsednik Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju. - Sa Ukrajinom i Rusijom Srbija zauzima sam vrh evropske liste po učestalosti obolevanja od bolesti srca i krvnih sudova, koje su kod nas odgovorne za čak 54 odsto ukupnog mortaliteta. Šta tome doprinosi lako je zaključiti, ako znamo da su kod nas dijabetes, koji podmuklo razara čitav organizam, arterijska hipertenzija i infarkt u značajnom porastu. Kontrola faktora rizika i zdrav način života su ono o čemu se sve više govori, ali još je to više reč nego suština, i nije dovoljno zaživelo kao način ponašanja.

Za razliku od stanovnika u razvijenom zapadnom svetu, naročito u SAD, koji su svoj obrazac ponašanja odavno izgradili na činjenici da bi bolest, što zbog odsustva sa posla, što zbog troškova lečenja, vrlo brzo mogla da ih dovede do bankrota, u Srbiji se masovno uživa u porocima kao što su duvan, alkohol, pikantna hrana, a onda se, kad zdravlje počne da izdaje, od zdravstvenog sistema, koji glomazan i trom, često ne može da odgovori ni urgentnim potrebama, očekuje brza i efikasna intervencija: izlečenje kao čarobnim štapićem.

- Preventivne mere koje pokušavamo da forsiramo su znatno bolje nego pre 10 godina i ako malo oslušnemo u kafani ćemo, već među muškarcima u četvrtoj deceniji sve češće čuti: "Nećeš, valjda, to masno da jedeš" - navodi profesor Seferović. - Ti pomaci ka zdravim stilovima života, međutim, još nisu u onoj meri u kojoj bi trebalo da budu.

"Školski" saveti doktora: nemojte da pušite, nemojte da jedete crveno meso, belo brašno, slatkiše, zaboravite i da postoji alkohol, običnog čoveka, prilično umornog od borbe za egzistenciju često dodatno frustriraju, jer ih doživljava kao pokušaj da mu neko "zavrne" i poslednje "ventile" u životu. Opet, kada se pogleda lista najdugovečnijih ljudi na planeti, iz biografija se uočava da nisu baš bili besporočni.

- Tačno je, svi superstogodišnjaci su imali neki porok, ali imali su i dobru "japiju", dobru genetiku, a ta familijarna predispozicija da se dugo živi je najvažnija - kaže profesor Seferović. - Ne izgleda kao velika mudrost, ali tajna je, ipak, u umerenosti. U Boki Kotorskoj pregledao sam Mitra Lukinog. Tada je imao 104 godine i potpuno zdravo srce. Koja mašina može toliko da radi? Nijedna! Zato i mislim da je srce vrlo blizu onom što označava perpetuum mobile.

Shutterstock

TRKU ZA NOVCEM PLAĆAMO ZDRAVLjEM

IAKO su naši najbliži susedi dugovečniji od nas, akademik Petar Seferović kaže da nije uočio bitnije razlike u stilu života:

- Istočno od Italije briga o zdravlju nije tolika kao na zapadu, a glavni razlog je taj što jedan, recimo, Amerikanac, zna da kada je "gotov" dođe "u ruke lekara i advokata". Od svih naroda u ovom delu Balkana, čini mi se da se jedino Albanci ne utrkuju po svaku cenu za svim što dolazi sa zapada. Još nisu toliko "podlegli" industrijalizaciji da jure za zaradom, da rade 10 poslova kako bi kupili pet automobila i ko zna šta još. Mi ostali bi trebalo svakog dana da učimo da ne može baš sve da se stigne, i da sva ta trka za materijalnim ima cenu, koju često plaćamo zdravljem.

IDEALNO NE POSTOJI

- ČOVEK koji je izmislio džoging umro je u 62. godini, i to je još jedan dokaz da u životu nema idealnih stvari - kaže profesor dr Petar Seferović. - To znači da čovek mora da ima ono nešto, da ne kažem "od čega će da umre", nego što mu pričinjava zadovoljstvo. Mi maštamo da će ljudski organi jednog dana moći da se menjaju, ali koliko jedan ljudski organ optimalno može da radi, ne znamo.