Komemoracija u Mauthauzenu: Protest Vulina zbog zastave Kosova

MINISTAR Aleksandar Vulin, koji je predvodio delegaciju Vlade Srbije na obeležavanju 72. godišnjice oslobađanja logora Mauthauzen, napustio je danas taj skup i uložio zvanični protest zbog prisustva delegacije Kosova. Prethodno, on je položio venac na centralni spomenik u zloglasnom koncetracionom logoru.

Vulin je rekao da su položili venac "na grob stotine hiljada umorenih ljudi, koji to zaslužuju, kao što zaslužuju uspomenu i pažnju hiljade Srba koji su tamo pobijeni":

- Pokazali smo koliko poštujemo sve one koji su ovde stradali i koliko cenimo ljudsku patnju i muku. Ali, naša delegacija nije mogla da dozvoli da ćutke posmatramo kako se zastava lažne države Kosovo ovde predstavlja kao prava država i kako se pozivaju kao da su bili deo antifašističke koalicije - rekao je Vulin. - Danima već govorimo o tome kako nepoštovanje istorije može da dovede do zla. To se danas i desilo, kosovska zastava ne može da bude među državama, to je zlo. Ona nema šta da traži među članicama antihitlerovske koalicije, među zemljama pobednicama.

Ministar je naglasio da Srbija ne može da "dozvoli da se preko njenog suvereniteta i ponosa gazi na ovako brutalan način":

- Zato smo uložili zvaničan protest i napustili nastavak komemoracije. Nismo dozvolili da se naše prisustvo na bilo koji način umanji, ali nećemo dozvoliti da se država Srbija gazi.

Govoreći o pretnji povratka fašizma, Vulin je poručio da svet više ne sme da okreće glavu od zla i podsetio da se u Jasenovcu pojavila tabla sa natpisom "Za dom spremni":

- Ako se iznad jasenovačkih kostiju sa dozvolom vlasti pojavila tabla sa ustaškim pozdravom, onda će se i u Mauthauzenu pojaviti table na kojima će pisati "Zig hajl". Ako svet ćuti kada se nad Blajburgom polažu venci ubijenim ustašama, krvolocima iz Jasenovca, onda će dočekati i da se u Mauthauzenu polažu venci na grobove čuvara Mauthauzena i komandanata logora.

Mauthauzen je bio najveći nacistički koncentracioni logor na teritoriji današnje Austrije, i u njemu je bilo zatvoreno oko 200.000 ljudi. Život je izgubilo oko 120.000 logoraša. Među zatočenima bilo je oko 7.000 Srba od kojih više od polovine nije dočekalo kraj rata.