NATO bombe večita pretnja po zdravlje

NEZAVISNA komisija za utvrđivanje posledica bombardovanja SRJ - čije osnivanje traži stotinak stručnjaka različitih profila, koji su stali iza zvanične inicijative podnete Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja - za glavni zadatak imala bi praćenje dugotrajnih posledica po životnu sredinu i zdravlje građana Srbije u periodu od početka NATO bombardovanja do potpunog oporavka ugroženih eko-sistema. To je ozbiljan posao, i to na neograničen rok: ukoliko se dokaže prisustvo uranijuma u zemlji, hrani, vodi, pa i u ljudima, opasnost je večita, s obzirom na to da je vreme poluraspada U238 čak četiri i po milijardi godina.

NATO je priznao da je na nas izručio 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, a prema podacima Vojske Jugoslavije, bilo ih je čak 50.000. Ubijeni tokom 78 dana bombardovanja nisu jedine žrtve, jer uranijum ubija polako, sa zadrškom. Stručnjaci ukazuju na dramatičan porast obolevanja od karcinoma u Srbiji, ali zapravo nemamo "u rukama" nijedan čvrst dokaz da je to direktna posledica NATO bombardovanja.

Ekspanzija malignih tumora poklapa se sa latentnim periodom od izlaganja kancerogenim agensima tokom agresije 1999. Prvo je šest-sedam godina kasnije povećano obolevanje od leukemije, jer je za tu vrstu raka latentni period najkraći, a onda i od ostalih malignih tumora. Samo od leukemija je smrtnost od 2002. povećana za čak 139 odsto.

- U ovom momentu je najkraći put bio da se formira inicijativni odbor koji će izvršiti pripreme za osnivanje koordinacionog tela i nacionalne laboratorije - kaže, za "Novosti", dr Zorka Vukmirović, fizikohemičarka, naučni savetnik i član Odbora SANU "Čovek i životna sredina", koja je sa dr Draganom Veselinovićem, članom istog odbora, potpisala zvaničan zahtev upućen Ministarstvu za rad. - Posebno je značajno da se odredi prisustvo osiromašenog uranijuma u uzorcima zemljišta i urina vojnika i stanovnika koji su boravili na KiM za vreme NATO bombardovanja. U Institutu za nuklearne nauke u Vinči je vrlo uspešno radila Laboratorija za alfa spektrometriju, posebno za vreme čišćenja juga Srbije od ostataka te municije. Sada u Srbiji ne postoji takva laboratorija.

Dr Vukmirović smatra da je u interesu svih građana Srbije da se ustanovi naučna istina o posledicama NATO bombardovanja i očekuje apsolutnu podršku države:

- Ukoloko ne bude odgovora, uprkos moje 82 godine, neću odustati. Obratiću se sponzorima ovde i u dijaspori da se osnuje fond za istinu o posledicama NATO bombardovanja Srbije. Fond će prevashodno služiti da se pomogne roditeljima dece obolele od malignih bolesti, da dobiju adekvatno lečenje u zemlji ili inostranstvu.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prihvata podatke za Srbiju počev od 2001. godine i vremenska serija pokazuje statistički značajan trend uvećanja broja kako novonastalih slučajeva kancera, tako i umrlih od tih bolesti.

Nije jedini problem samo u uranijumu, već i u hemijskom zagađenju na koje ukazuje doktorka Mirjana Anđelković Lukić, viši naučni savetnik u penziji:

- Ova opasnost je bila zanemarena u strategiji odbrane i nije se preventivno delovalo saopštenjem da se ne ulazi u kratere od bombi i ne prilazi ruševinama objekata neposredno posle bombardovanja. Sva ova mesta su morala biti obeležena i ograđena upozoravajućim trakama. Bombardovanje transformatora širom Srbije (Bor, Kragujevac, Kolubara, Lučani, Resnik, Bežanijska kosa...) predstavljalo je najveću opasnost s dugotrajnim posledicama po zdravlje stanovništva zbog sagorevanja transformatorskog ulja na bazi piralena. Može se reći da je hemijsko zagađenje bilo dominantno.

Iako je bilo napora da se prikupe podaci koji bi mogli biti upotrebljeni u praćenju posledica NATO bombardovanja, rezultati su, čini se, izostali. Vojnomedicinska akademija je, recimo, prikupljala uzorke urina vojnika koji su se borili na KiM i uputila ih u Institut "Vinča" na radiometrijske analize, ali se još ne raspolaže rezultatima.

ZLOČIN KOJI NE ZASTAREVA

TUŽBA za agresiju je svojevremeno povučena, a bez takve presude Međunarodnog suda pravde nije moguće podneti zahtev za nadoknadu ratne štete NATO. Zorka Vukmirović poziva se na norme međunarodnog prava prema kojima je moguće podneti zahteve za nadoknadu ekološke štete u bilateraralnim odnosima, kao što se presuđuje u slučajevima havarija koje nanose štete susednim državama ili u vodama druge države. Ona kaže da ekološka šteta ne zastareva. Štete nanete zdravlju stanovništva i eko-sistemima se ne mogu u potpunosti nadoknaditi, ali pravda mora biti zadovoljena, smatra dr Vukmirović. Postoji, kaže, i nadoknada za neizmerni bol zbog svih žrtava, a posebno dece.