Arno Gujon: Putujmo na Kosovo

SRBI žele da ostanu na Kosovu i Metohiji. Oni rađaju decu, i to je najbolji znak nade, znak da oni nisu poklekli i da neće odustati. Na nama je da ih ne napustimo, da ih ne zaboravimo i da im pokažemo da nam je stalo do njih. Bez Srba, bez nas iz Evrope koji ih nismo zaboravili, teško će opstati, i zato treba da nastavimo i da ih podržavamo u toj velikoj životnoj borbi.

Mogu donekle da razumem Srbe iz centralne Srbije da na Kosovo ne odlaze zato što se boje. Mislim, ipak da danas ipak može čovek da putuje po Kosovu. Svaki Srbin iz Beograda bez problema može da ode do Gračanice i da obiđe manastire i druga sveta mesta. Dobro bi bilo kada bi sve više Srba išlo tamo, jer to je stvarno kolevka srpskog naroda.

Odveo sam nedavno desetoro Francuza u Visoke Dečane i bili su zadivljeni lepotom manastira i razgovorima sa monasima. Mogu da zamislim kako bi tek bilo Srbinu koji nikad nije tamo bio, ali koji je od malih nogu slušao o Kosovu i Metohiji, kad bi se našao u tom manastiru kao Srbin, pravoslavac. To bi takođe bilo dobro i za Srbe sa Kosova i Metohije koji se osećaju izolovano i usamljeno. To je možda način da ih podstaknemo da ostanu i da na delu pokažemo da ima ljudi koji misle na njih.

Već šest godina decu s KiM vodim na more, mnogi tada prvi put napuste svoja sela i osećaju se slobodno i bezbedno. Pre tri godine, mali Miloš, kad je prvi put ušao u more, jako je uzviknuo: "Pa more je slano", i to je nešto neverovatno. Dete od 10 godina koje se iznenadi kako je more slano. Eto, to su emotivni trenuci, deca koja prvi put u životu otkrivaju more, čari kupanja. To je stvarno izvanredno, i zato to organizujemo svake godine, da mogu makar osam dana da budu kao sva druga deca u Evropi.

(Sputnjik)

Arno Gujon, francuski humanitarac