U lov na komarce ide čak i dron

NIJE vampir, ali pije krv. Iako težak tek oko 2,5 miligrama, prouzrokuje više smrtnih slučajeva od bilo koje druge životinje na zemlji. Preferira nultu krvnu grupu, ljude sa višom temperaturom tela ili disajnim smetnjama, kao i trudnice. Pomenute "mete" ga privlače jer proizvode veće količine ugljen-dioksida. Protiv ovog uzročnika ozbiljnih bolesti vodi se bitka sa zemlje i iz vazduha. A ove sezone, osim aviona za zaprašivanje komarce će sa neba vrebati i - dron.

U Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju kažu da su za 2017. planirali nabavku jedne bespilotne letelice. Dron će se koristiti u prvo vreme samo za osmatranje terena, plavnih područja van naseljenih mesta koja su nepristupačna i zbog gustog rastinja nisu vidljiva sa zemlje.

Ovakva situacija je i na celoj levoj obali Dunava, gde između glavnog toka reke i nasipa ima od 400 do 1.600 metara. U zavisnosti od vodostaja Dunava tu se nakuplja veća ili manja količina vode i zadržava duže vreme.

- U ovakvoj sredini postoje optimalni uslovi za rast i razvoj komaraca, ali do sada nismo bili u mogućnosti da sagledamo celokupne površine, gde se nalaze i u kolikom obimu - objašnjava za "Novosti" dr vet. med. Branislav Pešić, pomoćnik direktora za programske aktivnosti u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju. - I sa druge strane nasipa, na levoj obali Dunava zbog podvodnog terena, formiraju se "vodena ogledala" koja pogoduju rastu i razvoju larvi komaraca, a teško ih je primetiti sa zemlje. Problematičan je i deo od Bloka 45 ka Ostružničkom mostu na levoj obali Save, kao i surčinsko polje, gde je drenaža vode ispod nasipa.

Pešić ističe da je bitno da dron poseduje kvalitetnu kameru koja će praviti fotografije terena. One će kasnije biti pregledane i na osnovu njih će se utvrđivati lokaliteti koji mogu predstavljati potencijalna izvorišta larvi komaraca.

- Ukratko rečeno, za prvo vreme dron će nam koristiti za mapiranje staništa larvi komaraca van naseljenih mesta u predelima gde nije moguće sa zemlje sagledati gde se sve nalaze vodene površine koje potencijalno mogu predstavljati njihovo stanište - objašnjava Pešić. - Na ovaj način Zavod za biocide i medicinsku ekologiju će efikasnije suzbijati larve komaraca na novootkrivenim lokalitetima, pa će se smanjiti i broj odraslih jedinki koje uznemiravaju građane. Takođe, biće manji i rizik od eventualnih bolesti koje ovi insekti prenose.

U narednom periodu u planu je i nadogradnja drona kako bi on mogao i da vrši suzbijanje larvi komaraca u nepristupačnim regionima gde se ne može prići sa zemlje, kao što je često slučaj u plavnim područjima.

Mnogi gradovi širom sveta već su u borbu sa komarcima na vazdušni front pustili dronove. Tako Lafajet u Luizijani (SAD), već dve godine dronovima kontroliše populaciju ovih insekata. Sličan sistem koristi se i u Nemačkoj. Letelica teška 12 kilograma raspršuje biološki agens i uništava larve, a koristi se za tretiranje manjih vodenih površina.

KRUPNI LjUDI IM ATRAKTIVNIJI

Komarci su poznati još od doba trijasa - pre 400 miliona godina. Do sada je registrovano ukupno 3.549 vrsta. Oni ne nalaze domaćina nasumice, već posmatraju kretanje, otkrivajući infracrvene zrake od toplih tela, ali i hemijske signale. Privlače ih ugljen-dioksid i mlečna kiselina, između ostalih hemikalija. Visoki ljudi su često atraktivniji komarcima, jer su bolje mete i proizvode više atraktanata (ugljen-dioksida i mlečne kiseline). Komarci su prenosioci raznih bolesti uključujući malariju, denga i žutu groznicu. Životni vek ženke je od dve nedelje do nekoliko meseci, dok mužjaci žive svega nedelju dana.