Srbiji ne prete poplave

SRBIJI ovog proleća ne prete poplave. Tako tvrde, na osnovu raspoloživih parametara, stručnjaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Katastrofalne poplave iz 2014. godine koje su prevazišle istorijski maksimum, neće se ponoviti. Ipak, u narednih mesec dana, očekuje se porast na većini vodotokova, ali uglavnom u granicama redovne odbrane ili upozoravajućeg nivoa.

Iz preduzeća "Srbija vode" tvrde da je sistem odbrane od redovnih poplava pouzdan, ali da su neophodni radovi u najugroženijim područjima - slivovima Kolubare, Zapadne i Južne Morave.

Po rečima hidrologa Dejana Vladikovića, koordinatora hidroprognoze i ranih najava iz RHZS, prvo sledi opadanje, a zatim do 15. aprila porast vodostaja na većini reka u Srbiji. Uzrok su očekivane kiše.

- Ne očekujemo prevazilaženje granica redovne odbrane na velikim rekama, a na manjim i srednjim vodotocima u zapadnoj, jugozapadnoj i jugoistočnoj Srbiji, očekujemo da dostignu upozoravajuće nivoe - kaže Vladiković. - Već u narednih nekoliko dana, na Dunavu, očekivan je porast vodostaja. Na najuzvodnijoj stanici Bezdan, imaćemo porast za 1,5 metara. Sve će, ipak, ostati ispod granica odbrane od poplava.

Kako naš sagovornik kaže, mnogo faktora "igra ulogu" u procenjivanju kakvi će vodostaji biti i očekuju li nas poplave.

- Utiču količina, intenzitet i trajanje padavina, kao i vlažnost tla - objašnjava naš sagovornik. - Važan činilac čine cikloni, da li će ih biti i koliko. Nekoliko ciklona u nizu povećava šanse za poplave, jer tlo nema vremena da se osuši i primi novu količinu vode. Na hidrološku prognozu utiču i količine vode od otopljenog snega, sa Alpa, Karpata, a prati se i stanje na dinaridima, zapadnoj i istočnoj Bosni, Crnoj Gori, Kosovu i Metohiji, na lokacijama gde reke koje protiču kroz Srbiju počinju. Na našim planinama velika količina snega se već istopila, a od 30 do 50 centimetara snežnog prekrivača još je ostalo na Kopaoniku, Staroj Planini i Vlasini, pa nam od toga ne preti opasnost.

Ako se prognoze hidrologa ostvare, neće biti razloga za strah, jer za slučaj redovnih poplava, kako u preduzeću "Srbija vode" tvrde, imamo zadovoljavajući sistem odbrane. No, za "bitku" sa poplavama koje prevazilaze istorijske maksimume, poput majskih 2014, uprkos milionskom ulaganju protekle oko tri godine - nemamo "oružje".

- To su bile vanserijske poplave, i ne znam kakav bi sistem to mogao da izdrži - kaže Zvonimir Kocić, zamenik glavnog rukovodioca za odbranu od poplava u preduzeću "Srbija vode". - U Srbiji postoji sistem za zaštitu od poplava. On je funkcionalan i pouzdan. Sistemi su građeni za propisane stepene zaštite, odnosno za merodavne velike vode i vodostaje. Ipak, moguće su štete usled velikih voda na deonicama koje nisu pokrivene zaštitnim objektima.

Trenutno se po rečima našeg sagovornika u Srbiji realizuje šest projekata za zaštitu najkritičnijih deonica, u zonama ugroženih naselja.

- To su oblasti na Moravici i Južnoj Moravi kod Aleksinca, Jasenici kod Smederevske Palanke, Radujevcu kod Negotina, Raški kod Novog Pazara, Bjelici kod Lučana - kaže Kocić.

Nakon stravičnog poplavnog talasa, kako kaže, koji je pored plavljenja priobalja značajno oštetio zaštitnu vodnu infrastrukturu, urađeni su hitni sanacioni radovi na više od 200 lokacija, a svi objekti dovedeni su u funkcionalno i stabilno stanje. Izgrađeno je i desetine novih objekata zaštite.