KOMENTAR: Zračenje

NEKO je izneo sanduke i burad iz hangara za radioaktivni otpad u Vinči. Odgovorni kažu da time što su stajali napolju, na kiši, nisu ugroženi ni ljudi, ni okolina, jer je u buradima bio čaj. Nana, kamilica, hibiskus... A kako je čaj stigao u hangar JP "Nuklearni objekti Srbije" (NOS), niko ne zna. I nije to najegzotičniji artikal u njihovom magacinu. Ima tamo i čokolade, i mleka u prahu, tik pored rashodovanih delova nuklearnog reaktora, radioaktivnih gromobrana i javljača požara.

Sporno je šta je sve u hangarima, ali sporni su i sami hangari u Vinči, stari i dotrajali. Odavno je bivša predsednica UO JP NOS izjavljivala da nisu uslovni ni da se kokoške u njima drže, a kamoli radioaktivni otpad.

Mnogo je, godinama unazad, bilo nemara u krugu koji dele Institut "Vinča" i JP NOS. Jednom je u Institutu pukla cev i poplavila radioaktivni materijal sakriven u podrumu. Zabeleženo je i da su lopovi noću preskočili ogradu i ukrali metalne police, koje su bile tik uz ozračeni otpad. Pre pet godina, na dnu jednog od bazena, pored reaktora, nađeno je ozračeno srebro, za koje niko nije znao da je tu stajalo 50 godina.

Duga je lista nemara, od kojih je svaki argument više da Srbija nikada ne treba da pravi nuklearnu elektranu. Za najopasnije materijale potrebna je najveća moguća disciplina, koja našem mentalitetu očigledno nije bliska.

Od celog nuklearnog programa, Srbiji je ostao samo otpad, pa i o njemu teško brine. I ne čudi, kada su JP NOS, osnovan da se stara o otpadu, od osnivanja pratile afere, a preduzeće je već pet godina u v. d. stanju. Konkurs za novog direktora je u finišu, pa bi valjalo da bude izabran neko ko će stručno i domaćinski da vodi firmu, pa da i Vinčanci mogu mirno da spavaju.