Poštari nam život znače!

NAJAVA ukidanja isplata penzija na kućnom pragu, u mnogim krajevima Srbije, naročito na seoskim područjima, izazvala je, blago rečeno, ogorčenje među budućim, ali i strah među sadašnjim penzionerima. I jedni i drugi se boje na će ovo svoje stečeno pravo teško koristiti iz, kako tvrde - milion razloga.

- Da li to znači da će za nas poštar i dalje dolaziti i donositi nam penzije, a da će oni koji tek treba da odu u mirovinu morati da idu u grad? Hoće li poštar koji dolazi u selo meni doneti penziju, a mom komšiji neće - pita se Bogoljub Vučić, iz sela Pokrovenik, koje je od grada udaljeno nekih 14 kilometara.

Prema njegovim rečima i rečima mnogih u selima pirotskog kraja, ukoliko zaživi ovaj "izum", mnogi će se naći na velikim mukama, jer ima sela koja su od Pirota udaljena i po 40 kilometara. Među sadašnjim, ali i budućim penzionerima ima ljudi koji se bave sitnim stočarstvom i koji ne mogu da budu odstuni ni dva sata, a kamoli da ostave stoku na ceo dan i dvaput mesečno idu u grad do neke banke. Uz to, ima i nepismenih ili polupismenih, kojima ništa ne znače bankomati i bankarski šalteri, pa ni krediti.

Stana Minić (77) iz zabitog Dragočeva, na Rogozni, živi sama i skoro dvadeset godina nije "sišla" u 30 kilometara udaljeni Novi Pazar, niti do najbliže pošte u Lukarima, udaljenim 20 kilometara. Ove zime puna dva meseca bila je "odsečena od sveta", a jedini koji joj je zakucao na vrata bio je poštar Rade Joković koji joj, osim pošiljki i penzije, često donese lekove, brašno, kafu...

- Ne mogu da izađem ni ispred kuće, niti da odem do lekara, a kamoli da zimi, po ledu i snegu, pešačim do pošte u Lukarima - kaže nam Stana. - Da nije poštara Rada, koji mi često donese lekove i u gradu plati struju, iako mu to nije obaveza, ne znam kako bih opstala na opusteloj planini.

Mada se najavljuje da penzije "na ruke" više neće dobijati samo novi penzioneri i da će "starima" poštari i dalje kucati na vrata, mnogi na Pešteru su zabrinuti. Strahuju da će i još malo ostalog življa otići sa planine sa koje se već odselilo 80 odsto stanovništva.

- Ovakvih je na desetine na mom rejonu - priča poštar Rade Jokić, sa Rogozne. - Ima i jedva pokretnih, a žive sami. Do mnogih penzionera ne može se ni terenskim vozilom. Mole me ljudi da im pomognem, a kakav bih čovek bio ako im iz grada ne bih doneo lekove i hleb. Ni najzdraviji čovek ne može da se iz Boljara mesecima probije do Sjenice ili Karajukića Bunara, a kamoli starci koji nemaju nikoga. Naravno, poštovaću sva naređenja mojih pretpostavljenih, ali ću uvek učiniti sve da pomognem ovim ljudima. Za koju godinu i ja ću biti penzioner i neću moći da iz mog Dolića pešačim do Sjenice ili Karajukića Bunara.

Penzionerka Stana Medan iz Niša kazala nam je da će veliki broj najstarijih imati problem ukoliko im se ukine mogućnost da dobijaju penziju na kućnu adresu.

- Polovinu godine provodim u Nišu, a ostatak vremena sam na selu - kaže Stana.- Za gradske penzionere to verovatno neće biti veliki problem, ali ljudima na selu će svakako biti teško, jer kod nas, na primer, ne postoji nijedna pošta ni banka, pa će ljudi sa sela morati da odu do obližnjeg grada.

Bogoljub Vučić,foto G.Ćirić Stana Medan, foto M.Kostić

Stana dodaje da je većina penzionera lošeg zdravstvenog stanja i da bi takva odluka bila veoma loša po sve njih jer mnogi ne bi ni mogli sami da odu do pošte ili banke.

- Moja rođaka boluje od više hroničnih bolesti i nije u mogućnosti da se kreće, a kamoli da putuje dva puta mesečno do obližnjeg grada i čeka u dugačkim redovima da uzme novac - kaže Stana.- Većina penzionera ne ume da koristi bankomat, a ja mislim i da ljudi u godinama ne bi sada trebalo da se teraju, pored svih problema sa kojima se suočavaju, još i da uče takve stvari.

Penzionerka iz Vrbasa Mileva Kovačević (83) kaže da je sramota da stari ljudi doživljavaju stresove zbog nerazumnih odluka koje ih ponižavaju, poput najave da im poštari više neće donositi pošteno zarađene penzije.

- Stara sam i bolesna, teško se krećem i po kući, pa kako da odem u neku banku i da tamo stojim u redu i čekam da mi isplate ono od čega jedva i živim. Dok sam mogla, primala sam penziju u banci, ali više od 20 godina donose je poštari, kojima dajem bakšiš od 100 dinara, što je malo koliko sam im zahvalna - kaže ova penzionerka.

PUPS: SVE PO STAROM

ZAMENICA zaštitnika građana Vladana Jović pozvala je juče Ministarstvo za rad da preispita ideju o ukidanju isplate penzija na kućnu adresu, uz ocenu da bi takva odluka ugrozila elementarna prava tih penzionera.

PUPS, međutim, negira mogućnost da će 426.000 penzionera, bez obzira na to gde žive i nezavisno od objektivnih mogućnosti, biti prinuđeni da penzije primaju preko tekućih računa.

Predsednik PUPS-a Milan Krkobabić je u saopštenju naveo da će penzioneri koji su se opredelili za takav vid isplate penzije primati penzije na kućnu adresu.

BANKAMA VAŽAN SAMO PROFIT

MNOGO je staraca u selima oko Pirota, Babušnice, Dimitrovgrada, Bele Palanke, koji su bolesni, vezani za krevet i nemaju nikoga ni u blizini ni u gradu da ih usluži. U Babušnici podsećaju da su pre tri godine imali neprijatno iskustvo kada je šalter jedine banke zatvoren, jer nije ostvarivao dovoljan promet vlasnicima. Tada je ovde montiran prvi bankomat, koji je malo ko znao da koristi, pa su po penzije i druge "transakcije" išli čak u Pirot. Posle nekoliko meseci lokalna vlast je morala da odobrovolji jednu banku da ponovo otvori šalter.