Komentar: Umiranje

STAROST krupnim koracima dolazi u Srbiju.

Bauk demografske propasti širi se decenijama, a smrt laganim pokretima brusi oštricu svoje kose. Svega dva, tri veka srpski narod deli od gotovo potpunog nestanka sa lica zemlje.

Prosečna starost u Srbiji je 42,7 godina. Ima starijih naroda, kažu stručnjaci. Ne zanosimo se, međutim, da nam je pozicija podnošljiva. Narod sa ulaznicom za budućnost jesu, na primer, žitelji Nigera, koji su prosečno stari - svega 15 godina.

Prema Afrikancima, srpska i evropska peta decenija prosečne starosti deluje kao duboka, preduboka starost. Bela kuga kod nas dugo već ima imidž izlizane vesti, dosadne analize, monotonog štiva nezanimljivog javnosti i političarima. Za državu, sklonu instant-rešenjima i golom gašenju društvenih požara i prekosutra je često daleka budućnost, a ne vek ili dva.

Političke borbe, izbori, Evropska unija, građevinski planovi i vizije, sve dnevne muke i problemi pred crnom prognozom nestanka celog naroda deluju naivno kao miris poljskog cveća u proleće.

Budućnost nije teško zamisliti - u blagodetima vrednosti evropskih poglavlja uživaće isti starci koji će na klimavim nogama hodati kilometrima auto-puteva koje gradimo. Babe i dede naseliće stambena naselja, rezervisaće sobe u hotelima koji upravo niču, zauzeće mesta na trakama malih i srednjih preduzeća... Želi li iko da bude svedok ovakve Srbije?

Država polako shvata da će sav njen današnji rad već koliko sutra biti potpuno obesmišljen. Znalci predlažu borbu za svaku kolevku, ali u pola glasa savetuju i da se spremimo za dan kada nam neće trebati vrtići i škole već starački domovi. A u svetu starih, kako kaže pesnik, mladost može biti samo greh.