Starost - srpska budućnost

SRBIJA će u narednih 30 godina izgubiti između 250.000 i milion stanovnika. Ove razmere višegodišnje oseke populacije zahtevaju sve mere za podsticanje rađanja, ali na njihove efekte čekaće se i decenijama. Uz to, potrebno je da se država ozbiljno pripremi za treće doba u kome će se uskoro naći.

Srbija je sa prosečnom starošću njenih žitelja od 42,7 godine šesta u Evropi i 24. u svetu. Prema analizama stranih i domaćih stručnjaka, demografska situacija u sledeće tri decenije nametnuće se kao jedan od najvećih prepreka ekonomskog razvoja.

- Moramo da se prilagodimo nezaobilaznim demografskim promenama - rekao je demograf Branislav Đurđev na Naučnoj konferenciji pod nazivom "Ka boljoj demografskoj budućnosti Srbije", održanoj danas u SANU. - Neminovno će se pojaviti deficit radne snage, što će uticati na reformu penzionog sistema i nužno povećanje starosne granice za odlazak u penziju. Jačaće koncept rada kod kuće i celoživotnog usavršavanja i školovanja. Srbiji će biti suočena sa povećanjem tražnje robe za treće doba, ali i većim troškovima zdravstvene zaštite.

Deficit stanovništva i povećanje njegove ukupne starosti, kako kaže Đurđev, dovešće i do povećanja usluga namenjenih starim, poput kućnih dostava robe, ali i pojave celih naselja starih. Društvo će morati da se suoči i sa promenama u saobraćaju i prilagođavanju propisa najstarijim građanima.

Da je starost odavno zakucala na vrata Srbije podseća predsednik SANU Vladimir Kostić i poručuje da u svet izvozimo sopstvenu budućnost.

- Srbija je od 2001. do 2011. godine, izgubila između 367.000 i 422.000 ljudi. Negativan prirodni priraštaj beležimo poslednjih 25 godina - podseća Kostić. - Evropski život i stil su u krizi. Postajemo svesni da je đavo došao po svoje, što je problem svih problema. Emigriranje mladih dodatno pogoršava situaciju. Udeo visokoobrazovanih u migrantskom toku je 11 puta veći nego sedamdesetih godina.

Učesnici naučnog skupa u SANU konstatovali su da je najveći problem manjak rađanja trećeg i četvrtog deteta u srpskim porodicama. Predloženo je, između ostalog i ukidanje stimulativnih mera za rađanje jednog i dvoje dece i zbrajanje ovog novca u korist majki koje su na svet donele brojniji podmladak.

Ministarka Slavica Đukić Dejanović, zadužena za populacionu politiku, kaže da će Vlada u cilju popravljanja demografske slike Srbije napraviti reviziju demografske strategije iz 2008. godine.

- Sprovešćemo pilot-projekte u četiri opštine sa različitim merama za podsticaj rađanja. Ove mere biće lokalne, pa će tako na primer u jednoj beogradskoj opštini biti organizovan prevoz dece u vrtić, dok će na jugoistoku Srbije politika biti usmerena na zapošljavanje - objašnjava ministarka. - Migracije su veliki problem. Oko 130.000 ljudi godišnje promeni prebivalište, a 15.000 ljudi godišnje napusti Srbiju.

REZULTATI TEK ZA DECENIJU

EKONOMSKA situacija nije jedina barijera odluci žena o rađanju, jer i zemlje s višim životnim standardom imaju sličnu demografsku sliku.

- Ekonomska stabilizacija i politička volja jesu dobri stimulansi. Ali ne možemo očekivati brzo rešenje problema koji postoje već čitav vek. Prvi rezultati uvođenja populacionih podsticaja mogu da se očekuju tek za 10 godina - navela je ministarka Đukić Dejanović.