Borislav Borović: Pečalba belih mantila

PREMA brojnim istraživanjima, Srbiji generalno nedostaju lekari, a najdeficitarniji su kardiohirurzi, anesteziolozi, radiolozi i patolozi, mada u mnogim zdravstvenim ustanovama nema dovoljno ni dečjih hirurga, pulmologa, neurologa niti psihijatara.

Prema podacima regionalne Lekarske komore Vojvodine, u prva tri meseca prošle godine, severna srpska pokrajina ostala je bez 970 zaposlenih lekara, a taj trend je nastavljen i posle toga. Verovatno je slično i u ostalim delovima Srbije.

Prema pisanju štampe, u poslednjoj deceniji iz Srbije je otišlo čak 10.000 lekara. Gotovo svaki četvrti student medicine odlazi u inostranstvo, iako školovanje jednog lekara (bez specijalizacije), državu košta najmanje 50.000 evra.

Čak i da su ovi podaci samo delimično tačni, stvari su zastrašujuće i trebalo bi da izazovu hitnu reakciju države i nadležnih ministarstava. Dakle, ono što bi država najmanje morala da uradi, jeste da spreči dalji odliv iskusnog lekarskog kadra i medicinskog osoblja i nadomesti nedostatak postojećih profila.

A šta se u stvarnosti dešava?

Pre nekoliko dana osvanula je vest da je Privredna komora Srbije predstavila partnera iz Nemačke čija je delatnost zapošljavanje lekara i drugih medicinskih radnika u ovoj zemlji. Reč je o više od hiljadu radnih mesta koja je ova kompanija ("Spektra") već obezbedila u saradnji sa nemačkom službom za zapošljavanje.

Saopštenje PKS je prštalo od euforije sklapanja uspešnog posla, u kojem se naglašava da će Nemačkoj do kraja ove decenije biti potrebno bar 220.000 kvalifikovanih radnika medicinske struke, "što otvara vrata stotinama lekara, medicinskih sestara i bolničkog osoblja iz Srbije da se tamo zaposli".

Nečuvena i jeziva prognoza perspektive srpskog zdravstva. Jer, sama po sebi, vest o masovnom odlasku medicinskih stručnjaka iz Srbije trebalo bi u javnosti da izazove ozbiljnu buru. A činjenica da to, praktično, podstiče i u tome posreduje jedna državna institucija valjda bi trebalo da bude ozbiljan skandal. Ali ne, to je bila vest u rangu onih kojim se izveštava o najvećim privrednim uspesima naše zemlje. Da stvar bude gora, ova praksa uopšte nije puki presedan. Naprotiv, ona je samo izazvala više reakcija zbog načina na koji je vest otišla u javnost.

Sredinom prošle godine, NSZ i projekat "Tripl vin", u "skladu sa Sporazumom o posredovanju i privremenom zapošljavanju radnika, državljana Srbije u SR Nemačkoj" otvorili su konkurs za medicinsko osoblje iz Srbije za rad u bolnicama i domovima za stara lica na mestu asistenata do priznavanja diplome u Nemačkoj.

Naravno, obavezno je radno iskustvo, određen nivo znanja jezika i drugi uslovi i dokumenta kojr prikuplja i selektira Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije(?). Posle nostrifikacije diplome, prešli bi na rad na poslove kvalifikovanog zdravstvenog radnika na "neodređeno vreme".

U zvaničnim izveštajima NSZ mogu se naći podaci o odlasku medicinskog osoblja u inostranstvo i u ranijim periodima. Tako se, na primer, već od 2012. spominje mogućnost za zapošljavanje lekara i medicinskog osoblja u inostranstvu uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje.

Posredovalo se i pri zapošljavanju medicinara i u drugim zemljama. Recimo, kod poslodavca iz Ugande. Treba pomenuti i odlazak desetine medicinskih radnika u centre za stare u nemačkim gradovima.

Pitanje je, međutim, da li je normalno da državne instutucije posreduju u "izvozu" iskusnog medicinskog (a i ostalog) kadra u situaciji očiglednog deficita za njima u sopstvenoj zemlji. Potpuno je jasno da je formulacija "privremenog" zapošljavanja samo međukorak konačnog i trajnog odlaska medicinskih radnika iz Srbije. Ako bi možda bilo razumevanja za zaista privremeni odlazak medicinara koji trenutno u Srbiji nemaju posla, trajni odlazak lekara specijalista ili iskusnih sestara je zarivanje noža u leđa zdravstvu koje ni sada nije u zavidnoj situaciji. U krajnjoj liniji, najviše samim građanima, kao krajnjim konzumentima te zdravstvene zaštite.

Očigledno da ni u Ministartstvu zdravlja ne vide ništa sporno u odlasku lekara preko državnih institucija, jer, kako kažu, "postupak posredovanja isključivo započinje na inicijativu stranog poslodavca koji je obavezan da popuni prijavu koju dostavlja nadleženom sektoru u direkciji Nacionalne službe za zapošljavanje".

Naravno, jasno je da niko ne može i ne treba dekretima da zabranjuje da neko, pa i medicinsko osoblje, odlazi iz Srbije u sredine koje mu daju bolje uslove. Pogotovo ako u Srbiji nema posao adekvatan svom obrazovanju. Ali je potpuno neverovatno da taj proces podstiču ili bar posreduju u njemu državne institucije. Logičnije bi bilo da svim sredstvima stvore uslove da oni ne odlaze iz Srbije. Na stranu što tako gubimo milijarde evra koje su utrošene u školovanje takvog kadra. Ostaćemo bez medicinskog osoblja koje može (i hoće) direktno i trajno ugroziti opšte zdravstveno stanje nacije.

Borislav Borović, Forum nezavisnih ekonomista