OPREZ: Zima steže krvne sudove!

TEMPERATURA u "debelom minusu", zbog koje se tresemo već mesec i po, može da bude uzrok pogoršanja kardiovaskularnih bolesti, pa lekari pacijente s hroničnim oboljenjima srca i krvnih sudova upozoravaju na poseban oprez. Zima, magla i vlaga izazivaju suženje krvnih sudova, zbog čega dolazi do nedostatka kiseonika koji ishranjuje srce. U takvoj situaciji rizik od infarkta veći je nego obično.

Kada je telo duže vreme izloženo hladnoći, ono reaguje tako da sužava krvne sudove u koži, nosu, ušima, na rukama i nogama, da bi se više krvi usmerilo prema vitalnim organima: srcu i mozgu. Zato se hlade noge i ruke, nos i uši, i usporava periferna cirkulacija. Kod dužeg izlaganja hladnoći sužavaju se i krvni sudovi nekih vitalnih organa, među kojima su važne arterije srca i mozga. Zbog toga je hladnoća jedan od mogućih faktora rizika za nastanak angine pektoris i moždane slabosti, kao i pojave iznenadne smrti kao posledice infarkta.

Kod onih koji pate od angine pektoris, bol je prvi znaka da im izlazak na hladnoću ne prija. To je tup bol u sredogruđu na površini tela, veličine dlana, koji traje nekoliko minuta. Bol može da se širi i u vrat, donju vilicu, oba ramena, a najčešće u levu unutrašnju stranu nadlaktice i podlaktice. Ovaj simptom javlja se i kod onih koji su već imali infarkt, pa i ovi pacijenti "sa iskustvom" anginozni bol uglavnom pomešaju sa simptomima srčanog udara.Čim se bol pojavi, trebalo bi staviti "nitroglicerin" pod jezik, jer on opušta srčani mišić i širi krvne sudove. To dovodi do popuštanja bola, a ukoliko reakcija na lek izostane, obavezno treba otići u zdravstvenu ustanovu.

U ekstremnim uslovima, kada je dosta hladno, kardiološkim pacijentima se preporučuje da ostanu kod kuće, da se ne zamaraju i da uzimaju maksimalno propisanu dozu lekova. Ali ukoliko to nije moguće, uz redovnu terapiju, koja se po savetu kardiologa pred najhladnije godišnje doba uglavnom pojačava, osnovna prevencija kardiovaskularnih ispada zbog hladnoće jeste izbegavanje naglog izlaska na temperaturu u minusu. Potrebno je prvo da se aklimatizuju. Najlakše je da izađu na terasu ili da stanu kraj otvorenog prozora, da se tako priviknu na hladniji vazduh pre izlaska napolje. Sledeća mera prevencije je obavezan šal preko usta i nosa. Tako se izbegava direktno udisanje hladnog vazduha koji ugrožava krvne sudove.

Na hladnoći je srce zbog sužavanja perifernih krvnih sudova pod većim opterećenjem da bi održalo cirkulaciju, pa oni koji imaju promene na krvnim sudovima za koje ne znaju, često, baš u ovakvim uslovima, osete prve simptome koji ukazuju na to da s njihovim kardiovaskularnim sistemom nije sve u redu. Prvi znak je najčešće nagli i veliki skok krvnog pritiska, ali lekari upozoravaju da kod onih ljudi s velikim promenama na krvnim sudovima, naročito ukoliko nisu na vreme dijagnostikovane i lečene, hladnoća može da isprovocira i fatalan ishod.

Oni koji nemaju regulisan krvni pritisak pri izlasku na hladnoću u velikom su riziku od infarkta srca ili mozga, pa se u zdravstvenim ustanovama u ovo doba godine registruje porast broja pacijenata sa ovom patologijom. I kada su pod terapijom, pritisak ne ostaje uvek u granicama normale i moguće su značajne oscilacije, pa se ovim pacijentima savetuje da kod sebe uvek imaju lekove koji brzo spuštaju pritisak.

Kada je napolju hladno, krvni sudovi se sužavaju, a pritisak se povećava da bi se organizam snabdeo kiseonikom. To je osnovni razlog zbog kojeg, upozoravaju lekari, svi koji pate od hipertenzije treba da ograniče vreme boravka napolju.

Zimi su češće i iznenadne, naprasne smrti, kao posledica infarkta do kog dolazi usled sužavanja krvnih sudova, pogotovo ukoliko se to desi na arterijama koje su već izmenjene.

HLADNOĆU zbog pogoršanja hroničnih bolesti teško podnose i pacijenti sa astmom, dijabetesom, reumatskim bolestima... Za pacijente koji imaju problem sa astmom takođe važi preporuka da izbegavaju duže boravke napolju kada je hladno. Njima je najugroženiji respiratorni sistem, pa tako rizikuju da "zakače" prehladu ili neku virusnu infekciju. Virusi i bakterije dodatno komplikuju njihovu situaciju jer mogu da dovedu do bronhopneumonije, koja je posebno aktuelna u ovom periodu. Zimi, takođe, u vazduhu ima dosta smoga, a dani mogu da budu magloviti, što takođe može samo da pogorša tegobe i izazove napad. Plućni bolesnici se zimi često razbolevaju od bronhitisa, a nije retkost da dobiju i upalu pluća.

Stariji ljudi koji imaju problem sa osteoporozom rizikuju svaki put kada izađu napolje jer su prelomi ovih dana veoma česti. Zato pri izlascima treba dobro da zaštite lokomotorni sistem da bi se zaštitili od povreda. Ni reumatičarima ne prija ovo vreme. Oni na hladnoći imaju pojačane tegobe, a trebalo bi da vode računa o svakom pokretu, jer prelom kod reumatičara može dodatno da pogorša njihovo stanje.

ŠTA MOŽE DA POMOGNE

* utopljavanje i prilagođavanje svih aktivnosti vremenskim uslovima

* nošenje šala, kape i rukavica: rizik od anginoznog napada značajno se smanjuje ukoliko se nervni završeci na glavi i rukama dobro utople

* pacijenti koji su navikli da šetaju u jutarnjim satima treba da izlaze tek kada malo otopli, najbolje oko podneva

* ako je suviše hladno, pada snege i loši su vremenski uslovi, ne treba izlaziti iz kuće bez preke potrebe

* prilagođavanje terapije: propisane doze možda nisu dovoljne da održe krvni pritisak u željenim granicama i trebalo bi da se, u dogovoru s lekarom, koriguju da bi se sprečili pojava bola u grudima i znaci srčane slabosti.