Topli obrok greje i dušu

BEOGRAĐANKA Olga Mustafić svakog jutra u osam časova je u Lominoj ulici 17, u Beogradu. Bakica od skoro 80 godina ovde dolazi da bi se prehranila. Ona je samo jedna od 12.300 stanovnika prestonice koji u Narodnoj kuhinji dobiju jedini siguran obrok u toku dana. Pridružuje im s e i 36.000 građana u unutrašnjosti.

Baka Olga je i bolesna. Još se nije oporavila od moždanog udara. Teško se kreće, bole je noge i kičma. I pored svog zdravstvenog stanja, svakog dana pešači do punkta Narodne kuhinje.

- Šta ću, moram - kaže nam, dok pakuje hranu u torbu. - Šta bih, inače, jela da ne dođem ovde. Teško je po ovoj zimi naročito. Plašim se da ne padnem negde dok dolazim, ali dobro je, noge me još kako-tako služe. I dok imam njih, imaću i da jedem.

Siromašnima, starima, iznemoglima... gotovo jedina šansa da danas ne ostanu gladni jeste da sa svojom šerpicom stanu u red za besplatan obrok.

U zimskim mesecima redovi ispred narodnih kuhinja širom zemlje se povećavaju. Leti se potreba za obrocima smanji, jer mnogi na sezonskim poslovima zarade i bar donekle zadovolje egzistencijalne potrebe.

A korisnici kažu da su sa pola litre toplog, kuvanog jela i veknom hleba i više nego zadovoljni.

- Ma, dobro je pojesti nešto toplo - priča Ana Lazić (58), koja zbog bolesti ne može da radi, a invalidsku penziju ne dobija, pa redovno dolazi u Narodnu kuhinju. - Nije to samo jelo, ovde se i malo ispričamo, požalimo jedni drugima, a o našim problemima moraju da slušaju i oni koji ovde rade. Šta će, takav im je posao.

Bili ukusni ili ne, nadležni ističu da se kvalitet obroka redovno kontroliše.

- U saradnji sa Gradskim zavodom za javno zdravlje, kontinuirano pratimo i kontrolišemo kako ispravnost i podelu besplatnih obroka, tako i uslove na punktovima na kojima se vrši raspodela hrane korisnicima - tvrde u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu Beograda.

Kako su spiskovi gladnih ne samo u prestonici, već i u Srbiji sve duži, poslednje dve godine, obnovljeno je deset punktova na teritoriji Beograda. I država najavljuje obnovu narodnih kuhinja u unutrašnjosti, ali i redovnu isporuku jela. Svih 77 narodnih kuhinja u Srbiji nastaviće da radi, odnosno 36.000 korisnika i dalje će redovno dobijati svoj obrok pošto je Ministarstvo za 2017. godinu predvidelo 515 miliona dinara za različite programe koje će raditi sa Crvenim krstom.

Prva je novac za obnovu dobila požarevačka narodna kuhinja i prema rečima Aleksandra Vulina, ministra za rad, ovo će biti prva obnova posle 21 godine.

- Novac je obezbeđen zahvaljujući većim uštedama i boljem poslovanju - rekao je Vulin. - To je zaista predug period, 21 godina, i Ministarstvo rada, zajedno sa Crvenim krstom, bez ijednog dinara povećanja budžeta obezbedilo je novac da se obnove sve narodne kuhinje u našoj zemlji. U tu svrhu izdvojeno je nešto više od 50 miliona dinara, a ovim novcem trebalo bi da budu zadovoljene sve potrebe i da se obroci pripremaju u skladu sa najvišim standardima.

Kako naglašavaju nadležni, na ovaj način će desetine hiljada ljudi dobiti svoj paket namirnica, higijenski paket, a hiljade mališana moći će da odu na oporavak, videće more, planinu.

NAJVIŠE gladnih, ako je suditi prema broju korisnika narodne kuhinje, ranije je bilo u gradovima na jugu i jugoistoku zemlje. Poslednjih godina i u vojvođanskim mestima redovi ispred narodnih kazana sve su duži.